Зовем се Бодхи.
Ова књига је практично руководство. У њој су изложене методе које кад искрено и упорно следите, доведу сваког човека најкраћим и најјаснијим путем до ослобођења од патњи (негативних емоција, лажних концепција, механичких жеља, непријатних осећаја), на почетак новог живота, препуњеног новим открићима, озареним доживљајима.
Књига је прилагођена савременом животу и доста је детаљизирана, јер ја не желим да изазовем код читаоца само обичан пљесак емоција после ког ће доћи до пада и повратка у стари и бледни живот, ја хоћу да покажем прави пут према озареним доживљајима.
Минимални задатак је да постигнеш оно стање, кад ће ти у тренутку смрти бити скроз сачувана јасност сазнања, што ће омогућити да продужиш своју праксу и у стањима између рођења и у следећим рађањима без прекида, без скотрљавања у ражалошћеност, у стању непрекидног испољавања озарених доживљаја, у стању тоталне слободе од патњи. Тешко је описати ту грандиозну провалију која се налази између човека, који је постигао то стање и обичним људима.
Кад сам 2000-е године почео да пишем ову књигу, надао сам се да то неће бити узалуд, надао сам се да ће она некад код некога изазвати резонансу, „познавање“ оног живота који би хтео да живиш. Како и кад ће то да се деси нисам знао. До 2005-е године целу књигу или делимично је прочитало неколико хиљада људи, две стотине људи је покушало да примени методе из књиге, и неколико десетина људи се толико заинтересовало променама у својим животима, да сад не могу да замисле повратак у култивисање патњи. Ја сам свестан да моја књига може бити јако тражена тек за хиљаду или две хиљаде година, а дотад ће само понеки људи хтети да постану слободна бића, и ова књига је баш за њих – за оне који хоће да постану путници у свету озарених доживљаја сад, или за двадесет година, или за две хиљада година.
Постојање ове књиге изазива код већине савремених људи негативан однос – од умереног скептицизма до јаке мржње. То су они који хоће да наставе да доживљавају негативне емоције, (јер ја знам праву методу за нестајање, распршивање тих догми, свега што се не базира на личном искуству; метода развијања слободног и јасног мишљења), и они који сматрају да су присталице било које религије (јер ја описујем методу која ће довести сваког човека до озарених доживљаја независно од религиозних институција, богова, и других посредника), и они који сматрају да су езотерици (јер све езотеричке науке говоре да је пут према јасноћи јако дугачак и тежак, а ја описујем елементарно просту и јасну методу, која може најрастуженијег човека довести до ослобођења од патњи и на почетак даљег пута, али већ као слободно биће и то само за неколико година упорног рада!), и т.д. Посебно их нервира што сам ја скоројевић, немам диплома, нисам завршио никакву „тајну“ школу, ни од кога нисам ништа научио, не ослањам се на ауторитете, не позивам се на света писма, али свеједно предлажем прави пут ка јасном сазнању који сам нашао сам, упорним радом, искреним стремљењем ка јасности и ослобођењу од патњи. Ја немам дипломе које потврђују моје право да предлажем овај пут, и ја поступам само на основу радосне жеље и искуства – свог и других практичара.
Толико је написано свакаквих „паметних“ књига…, али кад прочиташ било коју од њих појави ти се бар по три питања:
1) Шта конкретно требам да радим? Како да радим? Како савладати мале препреке које често постану камен спотицања?
2) Ако у књизи има неки савет , шта и како треба радити, појави се питање: А зашто? Зашто баш тако? Како могу бити сигуран да ако изгубим пуно времена током извршења неких тих акција, да ћу на крају добити нешто корисно и привлачно за себе?
3) Како да разумем, шта да радим даље? Да будем везан за извор инструкција?
У мојој књизи има одговор на прво питање, друго питање постаје беспредметно, јер ти док вршиш напор не руководиш се наговарањем, не руководиш се вером, а само радосном жељом коју следи предужитак и на тај начин ти добијаш задовољство од тренутних акција, независно од њиховог резултата. Као друго, ти ћеш одма видету резултате својих напора, и уживаћеш у њима одмах , а ако си одмах уклонила негативну емоцију, онда ћеш одмах осетити и пљесак озарених доживљаја.
Као треће , кад се бавиш овом праксом, ти си сама себи компас, постижеш тоталну јасноћу о методама, доживљаваш радосне жеље и остале озарене доживљаје који воде непосредно до привлачних за тебе стања. Мој пут се састоји од уклањања патњи и од култивације стремљења ка озареним доживљајима. МОЖЕМО ДА ПРЕСТАНЕМО ДА ОСЕЋАМО НЕГАТИВНЕ ЕМОЦИЈЕ – не да их сузбијамо, не да их правдамо, не да их примамо и да живимо са тим, него да их не доживљавамо.
Уместо фантазирања о томе да на хималајским планинама уз руководство мудрог учитеља ти можеш да почнеш кретање у правцу јасног сазнања, одмах овде и сад ти можеш да се крећеш као да си на бесконачном, радосном путовању које пасионира.
Можеш да будеш јако растужено биће – можеш мрзети, бити љубоморан, можеш завидети, желети смрти, бити нестрпљив, похлепан – ма било какав! И свеједно постоји излаз, ако имаш жељу да доживљаваш пријатне осећаје, доживљаје, и ако имаш жељу да правиш практичне кораке. Кад си већ у таквој ситуацији, схвати то конструктивно. Није важно што се то десило. Неопходно је да схватиш шта сад да почнеш да радиш и да почнеш то да радиш.
Западни човек је ионако покретан: због аутомобила, стана, због циља „да будем као сви пристојни људи“ он је способан да заложи цео живот, да потишти у себи све живо због тих вештачких, наметнутих циљева. Због пристојности можеш годинама да одржаваш свој брак, а због модерног аутомобила или стана можеш годинама да идеш у офис, без предаха. Савремени западни човек зна да савлађује. Он је аскета, али тај аскетизам је ружан, јер људи не преодолевају препреке да би доживели пријатне осећаје и доживљаје, а наопако, они преодолевају своје радосне жеље. Савремени западни човек је живахан, али циљ те живахности и покретности је апсурдан и наметнут, води ка беспрекидним патњама.
Понекад се појави осећај „ препознавања“, када као да додирнеш оно што си одавно хтела сама себи да кажеш, у шта си хтела да верујеш, у чему се осети затегнута истина, фундаментална истина, и онда ти је лакше да урадиш нешто напорно, појави ти се и снага, и сигурност. Притисак околности некад је превелик, и можеш престати да верујеш да постоји другачији живот, да можеш другачије да осећаш, да живот може бити онај прави. Ја пишем ово да би неко прочитао то и схватио да постоји могућност таквог живота, да је то оствариво, тако живи тај човек – најобичнији човек са две руке, са две ноге и са једном главом, тако живе и други људи који следе његову праксу – значи да то може свако ко стреми ка томе. Ова књига је изражавање радосне жеље, жеља да покажеш тај прави, живи примерак онога како може да се живи. Мене није срамота да уперим прст у себе и да кажем – гледај, ја живим другачије, ја живим овако, и ти можеш исто тако, пред тобом је све отворено – мани на све то што су ти наметали, да си глупа, да си слаба, да ниси у праву, да си грешна и т.д., да мораш да урадиш ово и оно. Имај у обзиру да ти можеш да прођеш праксу која води ка путовању у свет озарених доживљаја.
Моја књига је намењена свима који су сагласни самном што се тиче следећег: који год пут да изабереш, у сваком случају ослобађање од тешких растуживања (негативних емоција, механичких концепција, механичких жеља) помагаће твом кретању по изабраном путу.
Већ се појављују људи који су „изнутра“ упознати са мојим животом, праксом, контактирањем са другим практичарима, који псују мени све по реду и моју праксу, наизменично мењајући покушаје осмишљеног критиковања на неприкривену лаж. Појављиваће се и познаваоци, и коментатори праксе правог пута који ће жонглирати терминима, прецизирати је, „улепшавати“ је, „разјашњавати“ је, надмено критиковати, нудити своју помоћ другим практичарима, говорећи да су они или моји ђаци или моји партнери у пракси, или просто да су практичари који толико добро разумеју све ово написано да им ни не треба моје потврђење њиховог знања. Чак су се појавили и они који говоре о приватним контактима самном, представљају се као моји бивши ученици, или чак као моји суатори. Разоткривати ту лаж је бесмислено. Као прво, ње ће бити све више и више, а као друго, ја нећу да губим на то своје време. Они за које је садржај моје књиге актуелан ће лако схватити о чему се ради.
Ја прилажем напор да носиоца технологије праксе, носиоца озарених доживљаја буде све више да би могли да наступају као експерти, еталони, саветници почетницима. И такви људи се појављују – називају себе „њушке“, јер се реч „њушка“ асоцира са оном нежношћу и симпатијом коју они осећају према животињама. Ја одлично разумем критеријуме помоћу којих ја разликујем „њушке“ и „не њушке“. Такође ми користимо термин „реп“, тако зовемо човека који се бави праксом, али још није постигао ону искреност, упорност, јасноћу стремљења ка озареним доживљајима, који стварају њушку, али предполажем да он може то да постигне.
Ако хоћеш да одредиш да ли је онај човек са којим се саветујеш у вези питања ППП „њушка“ или „реп“, или онај човек који је сличан теби по растужености – можеш да ме питаш преко е-мејла.
На мом сајту на Интернету www.bodhi.ru ова књига је изложена и стално се допуњава. Такође су ту изложени чланови и других практичара, књига „Маја“ и други материјали. Ако си већ почела да се бавиш праксом и имаш жељу за контактирање са другим практичарима, можеш да учествујеш у конференцији на том сајту.
Раније, кад сам тек почињао да пишем ову књигу, претпостављао сам да ако будем користио речи које користе људи, независно да ли те речи имају неко одређено значење или не, тако ће бити лакше објаснити читаоцу бар нешто, бар са минималном јасноћом да не би у старту одбио идеје које се јако одликују од онога што је он видео раније, а после ће пракса толико да га промени да ће он сам започети прочишћавање свог мишљења. Сад сам и ја променио свој начин прилажења, јер као прво такав мутан стил излагања се не свиђа ни мени, а као друго, уверио сам се да се људи који се баве мојом праксом ипак појављаују, и ја хоћу да ова књига буде њима скроз јасна. Зато сад скроз преправљам књигу и схватам да ће читаоца бити мање, јер ће се могућност за осећање мехурастих утисака током читања смањити, али ће се зато повећати квалитет оних који остану, а мени то одговара, да не удељујем пажњу онима који не желе да прекину своје патње.
Решио сам да напишем неколико књига, свака од њих има своју тежину. Књига „Пут према јасном сазнању“ биће само инструкција, приручник. У „Маји“ смо ја и Скво на уметнички начин описали живот практичара и зато имамо више утисака него кад читамо конкретну инструкцију. „Потез тигром“ има исту функцију као и Маја, али је изложена боље и више одговара омладини. Збирка прича о сексуалним СЕ је за оне које јако интересује сексуално развијање и који користе своје сексуалне жеље као основни покретач за промене у себи, и у тој збирци ће они наћи практичне рекомендације у области развијања сексуалности, преодољења растужености, везаних са сексом или испољаваних на основу сексуалности, а такође и утиске. „Збирка чланова практичара“ је намењена за детаљније тумачење конкретних питања која њушке стално срећу у својој пракси. И тако даље. Ја сам решио да издам цео комплет књига (а и многе њушке исто воле да пишу), и свака књига ће имати „језгро“ праксе, завијено у различите омотаче. Фактички ја хоћу да изградим нову културу, културу која се појављује из слободе од НЕ, концепција, која започиње од озарених доживљаја и радосних жеља. Уређивајући ову књигу, поставио сам себи питање – зашто се обраћам читаоцу – мушкарцу? То је уобичајено, али искуство показује да су активни и искрени практичари ППП углавном девојке. Незнам како то да објасним. Можда зато што је она социјална улога која је наметнута мушкарцима, и оне концепције и НЕ које су са њом везане много више убитачније него код девојака? Мушкарац је човек који поседује невероватан осећај своје значајности, скоро манију величине, агресију и тупоћу. („Глупоћа је одсутство навике за интелектуални посао, а тупоћа је неспособност наизменично и јасно размишљати током доживљавања негативних емоција, зато су и многи интелектуалци углавном јако тупави). Девојке чешће доживљавају осећај сопствене ништавности, жалост према себи, несигурност, што није толико убитачно. Тако да сам решио да се обратим читатељки, а не читаоцу, јер не видим разлог што би следио уобичајене, прихваћене стереотипе. Не сумњам да ће то изазвати много мржње код мушкараца, јер колико год да то звучи смешно, они сви у главном сматрају да су „паметнији“ и „напреднији“, а девојке су за њих друга сорта.