Термини

Значења речи, које људи користе за означавање одређених дејства, које они доживљавају и чине, су веома нејасна. Користећи такве речи, човек мисли да „схвата“, шта говори, и што је још интересантније, нада се да ће га и други људи „разумети“! Уствари, други људи за те речи мисле нешто сасвим друго, или их чак уопште не разумеју. Како на пример, може да се дешифрује фраза „ биће боље, ако…“ или „ ту нема ништа лоше“? Замоли десеторо људи да напишу ту фразу, користећи друге речи, и лако ћеш приметити да док пишу те речи, свако од њих подразумева нешто своје, а сутра ће „имати у виду“ нешто сасвим друго.

И на крају, нема могућности за постизање разумне јасноће, узајамног разумевања, а због одсутства јасноће нема ни испољавања радосних жеља, али ојачавају механичке жеље.

Неопходно је имати у обзиру да постоји такав механизам: свака нејасна реч се аутоматски мења на реч – концепцију, на пример, „то није конструктивно решење“ мења се на „то је лоше решење“, или „ то је неправедно“ мења се на „ не ваља тако радити, то је лоше“. То се дешава увек, ако је значење речи мало нејасно или, ако је уопште нејасно, као што се често дешава. Ако обратимо пажњу на говор обичног човека и издвојимо у њему речи, чије значење он не може јасно да објасни, а затим их заменимо на речи, на које их он аутоматски мења, добићемо сувише прост, баналан говор, на 99% запуњен речима – паразитима и концепцијама.

Међутим, означити одређене речи и није толико тешко. Неопходно је разликовати – да баш ти (и други људи, ако стреме ка одликовању својих опажаја и могу да их фиксирају) доживљаваш најчешће, кад радиш оно, што називаш неком речју.

Даље, у књизи, наводим списак таквих дефиниција. Покушај да употребљаваш речи из тог списка КОНКРЕТНО са тим значењем, које се ту даје, и погледај – да ли ће се повећати твоја способност за постизање разумне јасноће, да ли ће почети да се испољавају радосне жеље и ОзО, да ли ће постати лакши процес извођења истраживања, да ли ће се повећати количина открића.

У почетку ћеш пуно грешити, заборављаћеш значење, гледаћеш у речник, али ће постепено те потешкоће нестати, и на крају ће се све чешће и чешће појављивати јасноћа, која ствара резонансу као са неким кристалним, провидним поточићем.

Тај списак ћу ја стално допуњавати.

(Тражење речи у Word или html може да се ради помоћу типки „Ctrl“ + „F“)

**********

*) „Опажаји“ – све, што постоји, о чему говоримо, све што „ се опажа“.

*) „Пет скандх“ = „пет врста опажаја личности“ – осећаји [физички] (визуелни, укусни, тактилни, мирисни, слушни, сексуални и т.д.), емоције (негативне и позитивне), мисли, жеље, разликовање.

*) „Негативне емоције“ („НЕ“) – оне емоције, које поседују следеће особине:

1) током њиховог испољавања и након њиховог испољавања појављује се тупост (то јест, нагло слабљење способности и жеље за одликовањем опажаја)

2) после њих се појављује лоше физико самоосећање;

3) после њих се губи интерес, предужитак, ентузијазам, други ОзО, радосне жеље;

4) њихово протицање се не уклапа са јасним мишљењем;

5) њихово протицање се не уклапа са ОзО;

6) доживљавајући НЕ, личиш на робота – твоје реакције и поступке је лако провалити унапред; твоја дејства су тотално неефикасна

7) из бујице НЕ је изаћи скоро немогуће без упорног и одлучног вежбања – чак ако желиш да престанеш да их доживљаваш у некој ситуацији, оне се свеједно неће прекинути – толика је снага хиљаду пута причвршћене навике.

(Примерци за означавање различитих НЕ: љубомора, жалост према себи, страх, гнев, раздраживост, незадовољство, љутитост, бес, недоумица, понижење, злоба, завист, паника, немир, презирање, гађење, стид, злопамтивост, туга, сета, разочарење).

*) „Позитивне емоције“ („ПЕ“) – њихове особине:

1) то су супротности НЕ са глатком као огледало површином: завист – злурадост, незадовољство – задовољство, осећај сопствене ништавности („ОСН“) – осећај сопствене значајности, („ОСЗ“), узнемиреност – млитава смиреност и тмурност, туга због пораза – „радост“ због победе, туга због самоће –болесна друштвеност, ласкање и тако даље;

2) после њих се појављује умор, прострација, равнодушност,

3) после њих се појављује лоше физичко самоосећање, али не толико очито, као после НЕ;

4) током њиховог протицања постоји страх да ће се кад тад оне прекинути и да ће се појавити НЕ;

5) њихово протицање је скоро 100% неускладиво са ОзО – изузетне су оне ситуације, кад ПЕ уравнотежују одређене НЕ, и у слободном зрачку светла може да се појави одјек ОзО;

6) током њиховог испољавања и након испољавања појављује се тупост;

7) њихово протицање је неускладиво са јасним мишљењем;

8) та иста „сличност роботу“, лакоћа са којом се провале реакције и поступци човека, који доживљава ПЕ; иста неефикасност дејства;

9) жеља за доживљавањем ПЕ највише подсећа на овисност од наркотика – „ломљење“ због недобијених ПЕ могу бити искључиво „болни“, то јест прате их јаке НЕ.

*) „Озарени опажаји“ („ОзО“) – они опажаји, за означавање којих користимо речи: нежност, осећај лепоте, стремљење, безбрижност, радост стваралаштва, симпатија, усхићење, предужитак и т.д. (гледај поглавље „Списак ОзО са описима“).

Особине ОзО:

1) примети се само током јаког интензитета – одсутство објекта, одсутство „ својине“.

(Ако доживљаваш слабу нежност, ти сматраш да „доживљаваш нежност према њој“, али ако нежност постаје јача, постаје ти јасно да та нежност није „твоја“ и није према „њој“, други човек – то је само озарени фактор за нежност).

2) било који ОзО ствара резонансу са другим ОзО.

3) ОзО се не уклапају са растуженостима – што су јаче растужености, ОзО су све слабији и ређи.

*) „Негативан фон“(„НФ“) – целокупност НЕ много слабог интензитета. Он нема јако изражених пљускова, јако је развучен временски, може да траје сатима, данима, месецима, цео живот. У њему је тешко пронаћи и издвојити конкретне НЕ. Сабијање НЕ (гледај даље) појачава НФ.

*) „Негативно енергетско стање“ („НЕС“) – целокупност непријатних [физичких] осећаја, које обично називамо „лоше физичко самоосећање“, млитавост, апатија, „ништа се – не – дешава“, „отечено тело“ и т.д.

(НЕС може бити исто јако беспрекорно уклоњено, као и НЕ). Најефикасније су методе, помоћу којих се уклања НФ, ако је карактер испољавања НЕС близак НФ, и методе уклањања НЕ, ако је карактер испољавања НЕС у датом тренутку близак НЕ).

*) „Негативан однос“ („НО“) – кратка, слаба пљускања агресивних НЕ (незадовољство, раздраживост, агресија, презирање и т.д.).

(Асоцира се са чврстим, бесконачним облаком посебно отровних мушица за разлику од НФ, који се асоцира са чврстим слојем отровне магле. Пљусак НО настаје код обичног човека због било ког опажаја, посебно током делатности, током налажења међу људима, током контактирања, током размишљања о њима).

*) „4Н“ – НЕ, НЕС, НФ и НО.

*) „Љутина“ – жалост према себи + агресија + злопамтивост.

*) „Безобразност“ – ОСЗ + агресија + злурадост + жеља за понижавањем, за кажњавањем.

*) „Схватање“ – мисао, која:

а) појачава разумну јасноћу

б) ствара резонансу са ОзО-јасноћом

в) ствара резонансу са другим ОзО.

*) „Механичка жеља“(„мж“) – таква жеља, која је:

а) изазвана наметнутим мислима – концепцијама, које садрже у себи и речи – паразите, као што су „треба“, и покретачке изразе, а после франкенштајни, као што су „мора се отићи тамо“, „треба да се урди тако“, „било би добро да се тако поступи“, „неправедно је тако поступати“,и ти идеш и радиш то, без обзира на то, да не поседујеш радосну жељу, доживљавајући НЕ (незадовољство, жалост према себи), НЕС (умор, млитавост), ПЕ (самозадовољство, ОСЗ, подржавајући друге концепције („добро је, што сам тако урадила, то је правилно, тако треба“).

б) изазвана НЕ (жеља за повећањем раздражености и НО) и ПЕ ( жеља за доживљавањем ОСЗ, самозадовољство)

в) изазвана механичком навиком – увек, долазећи с посла, палиш телевизор, и чак, ако те вести скроз не интересују, ти их свеједно гледаш, налазећи се у стању тоталне отупелости.

г) изазвано НЕС (осећаш млитавост и не уклањаш је, а лежеш на кауч и препушташ јој се)

д) изазвано другим мж.

*) „Жеља за поседовањем ОзО“ – механичка жеља за коришћењем ОзО за реализацију других механичких жеља (за разлику од „[радосне] жеље за ОзО“ – жеља за доживљавањем ОзО сад).

*) „Концепција“ – та се реч користи у науци за означавање доста непротивуречивог система хипотеза и интерпретација експерименталних података. У контексту „праксе правог пута“ (ППП) се користи у складу са тим значењем, које је добила у разговорном језику – „механички, т.ј. без размишљања, наслепо прихваћено убеђење, тврдња“.

(Механичко прихватање концепција протиче под утицајем механичких жеља, негативних емоција (НЕ) (на пример, осећај сопствене ништавности (ОСН), страх да ћеш изазвати негативан однос према себи (НО), страх од изолације и т.д.), без сопствених размишљања, без тражења разлога. То јест, утврђење се прихвата са веровањем да је безусловно истинито).

*) „Растужености“ – НЕ и ПЕ, [лажне] концепције и механички унутрашњи дијалог, мехничке жеље, негативни осећаји, (НЕС, наметнути потези, „лоше самоосећање“).

*) „Радосна жеља“ („рж“) – жеља која ствара резонансу као минимум са предужитком, усхићењем, ентузијазмом, радошћу, упорношћу. Постоји низ особина, које одликују радосну жељу од механичке, на пример, ако није успела да се реализује рж, НЕ се не појављује, и др. – гледај у књизи)

( Било која жеља – то је жеља за променом опажаја)

*) “Циклон“ – такве рж, које:

1) поседују интензивност преко 6-7;

2) које су јако стабилне, које су испољене већ јако дуго;

3) после којих следи предужитак, усхићење, остали ОзО;

4) прате (бар повремено) „физичка преживљавања“ (ФП) – на пример, „преламање“ око пупка, „врење“ на леђима, оштро уживање у грлу, притискање посред чела и т.д.;

5) стварају јаку резонансу са „бесом“.

*) „Задатак“ – упорна рж [промена опажаја].

*) “Резонанса“ – појачавање јасности, интензивности (или било ког квалитета) ОзО током испољавања другог нерастуженог опажаја (на пример, опажање дрвета) или ОзО.

*) „Озарени фактор“ („ОзФ“) – опажај који ствара резонансу са ОзО.

*) “Искреност“ – радосна жеља за одликовањем опажаја.

*) “Самообмана“ – механичка жеља за изопачивањем [за самог себе] фиксације опажаја.

*) „Лажљивост“ – механичка жеља за изобличавањем [саопштаване некоме] фиксиране информације о својим опажајима.

(Ако саопштаваш, да фиксираш да „нема љубоморе“, али се понашаш тако, као што се понаша човек, који осећа љубомору, онда имам разлога да претпоставим је то код тебе самообмана или лажљивост).

*) „Праведност“ – механичка жеља за сузбијањем лажљивости.

*) „Сигурност [у постојање опажаја]“ – стабилно разликовање датог опажаја.

(Индиректно о томе, да се дати опажај одликује, можемо да говоримо на основу тога, да постоји мисао „ ја одликујем“ [ту целокупност опажаја]“, “постоји [та целокупност опажаја]“, или зато што постоји сећање на тај опажај).

*) „Сећање“ – било који опажај, који прати мисао „то је било“ и сигурност у то.

*) „Мисаона фиксација [опажаја]“ – разликовање + мисао „ја одликујем тај опажај“, „то је опажај“.

*) „Термин“ – реч, са којом означавам одређену целокупност опажаја.

*) „Памћење“ [ОзО]“ – рж за доживљавањем ОзО (рж ОзО), која се не испољава само једном, а колико толико чврсто током дужег времена. Тако да можемо да говороримо о колико толико чврстом памћењу, рачунати га у % од свог времена током током фиксирања.

(Не бркати рж за ОзО са мислима „хоћу да доживљавам ОзО“! Искуство одликовања се добија тренингом).

Пошто је памћење – чврста рж, није чудно да то води ка битном појачавању интензивности рж за ОзО.

Пошто памћење – није мишљење, њиме може да се прати БИЛО КОЈИ тип делатности, укључујући интензивни интелектуални рад.

*) „Пракса правог пута“ („ППП“) – наизменична замена непожељних за тебе опажаја на пожељне. За то је неопходно поседовати радосну жељу за таквом заменом, и култивисати је упорно и одлучно, док поново створена навика не надјача пређашњу, некад механички створену. Ја називам тај пут „прави“, јер за његово остварење треба једини битан услов – постојање радосне жеље за променом опажаја, који се испољавају на том месту.

*) „Напор“ – концентрисана и интензивна радосна жеља [за заменом опажаја са непожељних на пожељне]. „Концентрисана“- значи да су хаотичне апстракције слабе.

(На пример, „улагати напоре за уклањање НЕ“ – не означава напрезање мишића, стискање зуба или неко посебно дисање, то означава велику жељу за прекидањем доживљавања НЕ, велику жељу за доживљавањем ОзО, и за доживљавањем предужитка од постизања резултата).

*) „[Пожељан] резултат“ – испољавање пожељних опажаја после улагања напора за постизање тих опажаја.

(Тако да се њушке договарају да говоре о „резултату“ само у случају радосних жеља. За њушке је то целисходно, испиткујући једни друге и себе о резултатима, ми увек имамо у виду радосне, а не механичке жеље).

*) „Пораз“ – одсутство резултата и фиксирање тога.

*) „Искусност“ – целокупност резултата и пораза“.

*) „Резултат“ – испољавање пожељних опажаја после прижељкивања (укључујући и механичке) тих опажаја.

*) „Последице“ – било који опажаји, испољени после реализације радосних или механичких жеља.

*) „Јако повезан комплекс [опажаја]” – целокупност опажаја, који се јако често или скоро увек испољавају истовремено или наизменично један после другог (често у одређеном редоследу).

(На пример, „моја девојка“ – јако повезан комплекс опажаја, јер скоро увек опажам истовремено или једно за другим оно, што означавам као „њено лице“, „њен глас“, „значење њених речи“ и т.д., и јако често опажам оно, што означавам, као „њена јакна“, „њена нежност“ и т.д.).

*) „Неповезан комплекс [опажаја]“ – целокупност опажаја, који се ретко или јако ретко испољавају истовремено један за другим, тако да нам не испада да пронађемо стабилне закономерности у њиховим испољавањима помоћу анализе и посматрања њих. Пример за означавање таквих комплекса: „стицај околности“, „хаотично нагомилавање догађаја“, „хаос“, „непознато“. Озарено сазнање, које одликује и ОзО – јасноћа остају ван граница те дефиниције.

*) „Оно које прати [опажај или целокупност опажаја]“ – такво, које се заједно са „праћеним“ опажајима сматра елементом јако повезаног комплекса. Термин се користи за олакшавање структуре изражавања.

(У разговорном језику реч „пратити“ користе за означавање и јако повезаних (револуцију прати крвопролиће) и неповезаних комплекса (земљотрес прати киша). У ППП ја користим ту реч само за означавање јако повезаних комплекса. За ОзО ја користим термин „резонанса“).

*) „Навика“ – опажаји, који се испољавају током (или непосредно после) испољавања одређене целокупности других опажаја, тако да заједно стварају јако повезан комплекс. На пример – створити навику, уклонити раздраженост [у тренутак испољавања раздражености, наравно] означава стварање јако повезаног комплекса „раздраженост – напори за уклањање раздражености“.

(У разговорном језику реч „навика“ се користи за означавање било ког испољаваног опажаја, на пример, реченица „он има навику да се раздражује“ означава да се он често раздражује. То означава, да раздраженост улази у јако повезан комплекс „тај човек“).

*) „Култивисање ОзО“ – реализација напора за увећавање фреквенције, интензивности и других квалитета испољавања датог ОзО.

*) „Личност“ – јако повезан комплекс опажаја од свих 5 скандх.

*) „Акорд“ – јако повезан комплекс ОзО.

*) „Исти циљ“ – интензивна и стабилна радосна жеља, која ствара акорд са предужитком, упорношћу и озбиљношћу (често се испољавају и други ОзО). Остале рж постају слабије, ако не стварају резонансу са њима.

*) „Процес“ – целокупност опажаја који иду један за другим („етапа“), која је одвојена као јако повезан комплекс.

*) „Етапа“ – елемент процеса.

*) „Наизменичност“ [опажаја] – целокупност опажаја који иду један за другим.

*) „Реализација [жеље] (као наизменичност)“ – наизменичност опажаја, које прати жеља за завршетак, то јест постоји претпоставка о томе, да ће на крају бити неки резултат.

*) „Дејство“ – саставни део реализације жеље.

*) „Изазивање ОзО“ – реализација напора за постизање испољавања ОзО.

*) „Процес уклањања НЕ“: састоји се, као минимум, од следећих етапа:

1) кратка, скоро моментална мисаона фиксација „постоји НЕ“.

2) радосна жеља за прекидањем НЕ

3) Акт (то јест, сконцентрисани јак пљусак радосне жеље) уклањања НЕ

4) Радосна жеља за ОзО

5) Напори за изазивање ОзО (т.ј. концентрисан пљусак радосне жеље за ОзО сад одма, „ускакање“ у ОзО, „присећање“ – сетити се себе у ОзО)

6) Испољавање ОзО.

Само кад је 6-а позиција одрађена, може да се сматра да је процес уклањања завршен..

(„Процес уклањања“ је у питању, кад је искуство уклањања НЕ много слабо, или кад радосна жеља за уклањањем НЕ не надјачава довољно механичку жељу за продуживањем доживљавања НЕ – у том случају замена НЕ на ОзО се одвија споро, и у њему се очито оцртавају набројане етапе. Током добијања искуства у уклањању НЕ и појачавању рж за прекидањем НЕ и за доживљавањем ОзО, одвојене етапе почињу да се одвијају уобичајено и јако брзо, тако да ћемо у међувремену почети да говоримо о „акту уклањања“, а не о „процесу“.

Ка набројаним етапама могу да се додају и друге, на пример жеља за појачавањем рж за ОзО, или мисли „озарени фактори“, могу да се појаве необичног облика циклуси).

*) „Акт уклањања НЕ“ или просто „уклањање НЕ“ – напор, на крају ког:

а) од НЕ не остане ни чак најмањи траг;

б) појављује се слаб, али уочљив ОзО.

*) „Технологија – фиксирање [у одређеном редоследу] етапа процеса реализације жеље.

*) „Жеља за открићима“ – акорд, који састоји од:

1) технологија и т.д.. Његово друго значење, које ствара резонансу – радосна жеља за обучавањем,

2) осећај тајне,

3) озбиљности.

*) „Одмор“ – прекид у улагању [физичких] напора, чије су последице умор.

(Не сматра се за одмор НЕС (млитавост, ништа се – не – дешава и т.д.), ни ПЕ (задовољство, задовољство због владања, злурадост и т.д.). Сваки пут, кад човек хоће да се „одмори“ помоћу ПЕ, уместо пожељне олакшице од смесе умора и 4Н, дешава се само изгуривање 4Н, замењивање на ПЕ са брзим и неизбежним појављивањем 4Н. Једини начин за одмарање – то је да прекинеш физичке напоре, а ако човек за одмор сматра слободу од 4Н, једини начин је уклањање њих и изазивање ОзО).

*) “Умор“ – целокупност [физичких] осећаја, који су последице дуготрајних или интензивних физичких напора. Прати га жеља за прекид у улагању напора. Не сматрају се за умор од НЕ, НФ, НЕС такви осећаји, као што су апатија, лењост, тмурност, млитавост и т.д.

Умор се тотално усклађује са ОзО, и такође – ако су физички напори мотивисани радосном жељом, онда је умор пријатан осећај.

*) “Позиција“ – целокупност опажаја, која се формирала током реализације фиксиране жеље.

*) “Стање“ – целокупност опажаја, која се формирала независно од фиксиране жеље.

*) “[Управо коришћена]скала интензивности“ – у ППП је прихваћена скала од 10 ступања, где 1 одговара минималној интензивности датог опажаја,10 – максималној. Пошто се током спровођења праксе интензивност опажаја смањује/повећава, онда се узимају у обзир опажаји, који су издвојени у задње време (месец, неколико месеци).

*) „Учвршћивање скале“ – поновно процењивање растужених опажаја због стабилног снижења њихове средње интензивности. Оно, што је пре било 3-4, постаје 10. Оно, што је пре било „више од 4“, постаје „кнапирано“. Оно, што је пре било „јако слабо“, постаје од 1 до 5.

*) „Суштински“ – онај, чија је интензивност већа од 5.

*) „Значајан“ – онај, чија је интензивност од 3 до 5.

*) „Равнодушно“ – нема значајних жеља, што се тиче тога, о чему говори.

*) „Отежавање“, „тешкоћа“ – таква позиција или стање, кад постоји неопходност за улагањем битних напора за постизање резултата.

*) „Прост“ – онај, током ког се не појављују тешкоће.

*) „Активно исчекивање“ – позиција, која садржи следеће радосне жеље:

1) исти циљ [постизање неког одређеног резултата]

2) рж за уклањањем мж, чији је циљ постизање датог резултата.

3) рж за не реализовањем слабих и нестабилних рж, чији је циљ постизање датог резултата.

4) рж за испољавањем интензивних и стабилних рж, које стварају резонансу са истим циљем и чији је циљ постизање међупросторних резултата.

Позиција активног исчекивања – последице праксе култивисања и ојачавања рж и попратних ОзО.

(Као последица појављује се „ефекат зајаживања“ – интензивност и стабилност рж се повећавају, ојачава упорност, предужитак, озбиљност, испољавају се други ОзО).

(Током тога међупросторни кораци могу уопште да се не испоље! Али то не означава пораз, јер „јединствени циљ“ ојачава током „активног исчекивања“, чисти се од механичких елемената, а то повећава вероватност постизања резултата без постизања међупросторних резултата).

*) „ Усиљено [дејство]“ – које је реализација механичке жеље и одрађено без обзира на битне НЕ, испољаване током те мж.

*) „ Предметно – оријентациона делатност“ човека – то је разликовање јако повезаних комплекса опажаја, тражење закономерности у њиховим испољавањима, коришћење за постизање пожељних опажаја.

*) „Разрушавање“, „уништавање“, „прекидање“ предмета, бића или процеса – целокупност опажаја, после којих нестаје истовремено (или једно за другим) испољавање опажаја јако повезаног комплекса (посебно, ако је то коначан резултат).

*) „Елементи“ (или „саставни делови“), „особине понашања“ (или „особине карактера, личности“) и „етапе“ – издвојени јако повезани комплекси у предмету, бићу или процесу.

(Скрећем вам пажњу, да ако користимо те термине са замишљеним значењем, онда је јасно, да „предмет“ није идентичан „структури“, „биће“ – „понашању“, а „процес“ – „наизменичности етапа“ чак у случају, кад издвојени јако везани комплекси обухватају сву целокупност издвојених опажаја у првобитном јако повезаном комплексу. Можемо рећи другачије: „означити“ није идентично „сазнати сву структуре и својства у потпуности“. Лако је потврдити на пракси, да ако у датом тренутку постоји издвајање неке целокупности опажаја, онда током одрађивања праксе уклањања растужености и култивисања ОзО (или током њиховог истраживања) долази до следећих промена:

1) појављују се нове фиксације разлика, такође постоји схватање (то јест мисао, која ствара резонансу са ОзО) тога, да дате разлике пре нису биле присутне на том месту. То је пример појачане способности за разликовање током праксе, а такође пример „развијања“ човека, то јест испољавања нових, непознатих за њега опажаја.

(Или можемо да приметимо нове опажаје током:

1. a) подвргавања новој методи деловања (утицања) – то је пример обичног природно – научног истраживања, независно, да ли је у области експерименталне физике или експерименталне психологије,

б) појачавања јачине експерименталне базе (која решава проблеме прибора и т.д.), ефикасности метода истраживања личности и т.д.).

2) појављивања нових фиксација разлика, а постоји и схватање, да је дато одликовање и пре било на том месту. То је пример повећавања искрености током праксе.

3) испољавања нових метода за разликовање јако повезаних комплекса у саставу првобитног комплекса, што може да служи за основу , што се тиче стварања нових хипотеза и следећих истраживања и откривања нових опажаја.

Обележавајући јако повезан комплекс неким називом, ја не могу да претпоставим да сам фиксирао све различите опажаје, и да се у будућем неће појавити нова разликовања опажаја, које ћу унети у садржај структуре првобитног јако повезаног комплекса на основу тога, што одговарају условима који стварају основу дефиниције јако повезаног комплекса.

Употребити ка конкретним примерцима то, што сам горе описао, је лако, нећу се заустављати на примерцима, било ко ће то урадити врло лако сам. То, што се догађа са практичаром ППП, јесте пример проширивања и потврђивања садржаја јако повезаног комплекса са називом „ја“, „то место“, „збир опажаја на том месту“).

*) „Структура“, „карактер“ („личност“) и „наизменичност“ – целокупност елемената, особина понашања и етапа.

*) “Описивање“ [целокупност опажаја].

а) „ опис структуре и понашања“ – списак јако повезаних комплекса, које успевамода одликујемо у тој групи опажаја (елементи, особине понашања дате целокупности опажаја и њених елемената, етапе), и/или

б) „резонансно описивање“ – списак опажаја, који стварају резонансу са том целокупношћу. Најчешће се користе сликовити, усмени описи (али због навике се издвајају јако повезани комплекси баш у тој групи опажаја).

(Одсутство описа структуре и понашања је искључиво важан разлог да претпоставимо, да дата фраза није опис, а „песма“ (гледај даље), јер:

1) ако човек стварно описује издвојену целокупност опажаја, он је увек способан да да довољно подробан опис структуре и понашања одмах после првих искустава у испољавању датих опажаја, т.ј. да опише већину детаља њиховог испољавања,

2) он није просто „способан да да опис“, а код њега се обавезно појави жеља у случају, ако су дати опажаји озарени или садрже озарене елементе, етапе).

*) „ОзО-резонанса“ – означавање догађаја, чији је смисао у томе, да постоји огромна резонанса међу испољавањем ОзО и радосном жељом за описивањем тог ОзО.

*) „Дефиниција термина“ – описивање јако повезаног комплекса, који ћу означавати тим термином.

*) „Прецизирање дефиниције термина“ = прецизирање описа јако повезаног комплекса, који означавамо тим термином, т.ј.:

а) прецизирање списка јако повезаних комплекса

б) налажење опажаја, који стварају већу резонансу са датим опажајем (целокупношћу опажаја).

*) „Достатачно дефинисање термина“ = такво, да у датом тренутку не постоји жеља за прецизирање, а коришћење води ка разумној јасноћи (и можда ствара резонансу са ОзО -јасноћом).

*) „Реч – паразит“- реч, која није термин, т.ј. њено значење није установљено. Коришћење речи – паразита у говору, прави га неповезаним, тај говор нема значаја, разумне јасноће,он не ствара резонансу са ОзО – јасноћом.

(У разговорном језику таквих речи скоро нема, јер ће за реч „столица“, „сто“, „почистити“, „донети“ различити људи рећи једно те исто, т.ј. те речи су доста тачно дефинисане помоћу употребљавања њих у конкретном контексту. То је исто карактеристично и за разговоре физичара о физици, инжењера о апарату који разрађују, механичара о мотору који поправљају и т.д. То је везано са тим, да у животној и професионалној делатности људи хоће да добију резултат, и принуђени су да се споразумевају , јер иначе неће постићи резултат, а то ће се одмах приметити. Што се тиче описивања психичке делатности човека, речи – паразита је јако пуно – често око 100%. То је изазвано тиме, да људи немају жељу да добију резултат у облику постизања пожељних стања, и немају жељу да проверавају – да ли је добијен резултат или не).

*) „В – паразити“ („вирусни паразити“) – речи – паразити, односно којих код људи постоји сигурност да знају, шта те речи значе. Примерак: „треба“, „помоћ“, „добро“, „зло“, „праведност“, „правилно“ и т.д. Т.ј. људи чак не схватају да та реч – реч – паразит (и најчешће не схватају да не желе да доживљавају јасноћу, јер желе да подржавају тупоћу).

*) „С – паразити“ („стандардни паразити“) – речи-паразити, које ништа конкретно не означавају. Примерци: наметнуте приваге, као што су „па“, „као бајаги“, „то јест“, „баш то“, „како оно беше“, „значи“, „неки“, „у принципу“, „просто“, „некако“, „ у целокупности“.

*) „Н – паразити“ („ [псеудо] – научни жаргони“) – подврсте вирусних паразита: речи, које по мишљењу људи додају значајности ономе, што смо рекли. Н-паразити повећавају ОСЗ и дивљење самом себи код говорника. Понекад се Н-паразити користе за узајамно појачавање ОСЗ, узајамно удубљивање у ошамућујуће стање самозадовољства и тупоће. Примерци: „уствари“, „у главном“, „хтео бих да кажем, да…“, „да, али…“, „од прилике“, „сматраћемо да…“, „у складу са тим истраживањима…“, „неки филозоф је још у… веку рекао да…“, „зна се да…“, „по мом субјективном мишљењу…“, „објективно морамо рећи…“, „овако ћу вам рећи“, „опростите, али…“ и т.д. Милион људи сматра себе интелектуално развијеним и важним особама, тако да је збир таквих речи огроман.

*) „К-паразити“ („комуникативни паразити“) – фонетичке, покретне, наметнуте приваге у говору:

1) лагано подуплавање почетног сугласника прве речи у фрази: „евво, шта ћу рећи…“

2) јаче, него иначе, затварање очију капцима на почетку изговарања фразе

3) шире, него иначе, отварање (бечење) очију

4) развлачење задњег самогласника између делова фразе: „ја мислим, дааа…“

5) различите „е…“, „м…“.

6) бесконачан списак различитих наметнутих покрета током изговарања – кривљење лица, чешкања, протезања и т.д.

*) „Песништво“ – подврста вирусних паразита: речи – паразити, које се користе за доживљавање ПЕ и НЕ.

*) „Самообмана са знацима навода“- доста чест облик самообмане, током ког реч-паразит стављамо у наводнице, али се користи исто, као и пре! И још уз то, човек размишља:“па ставио сам ту реч у наводнице, значи да схватам, да она ништа не означава. Зашто онда да пишемо то, што ништа не означава? Зашто уместо фразе „ он ми је „помогао““ да не напишемо „он ми је „фбшшзг““? То питање он себи не поставља и сузбија разумну јасноћу, користи и даље реч-паразит.

*) „Испољавања“ – [човека]“ – целокупност поступака човека.

(Да не бих отежавали формулисање, говорићу о испољавањима другог човека и претпоставкама односно другог човека, иако то исто можеш да кажеш и о себи, кад се сетиш себе, т.ј. кад постоји целокупност опажаја, означених речима „то ми се десило“).

*) „Понашање [човека]“ – целокупност поступака [човека], које препознајемо као јако повезан комплекс.

*) „Спољашњи фактори“ (или „услови“ или „околности“) – целокупност опажаја, који нису саставни део јако повезаних комплекса, које ја истражујем. На пример, хоћу да истумачим понашање девојке, која ме је намргођено погледала, морам да имам у виду утицање таквих спољашњих фактора, као што је присутство љубоморног мужа, детета, које је вуче за руку, и остале. На крају, првобитна интерпретација „ја јој се не свиђам“ може да се замени на дијаметрално супротну: „“она мисли – каква је она будала, што изиграва верну породичну даму, уместо да се забавља са тако дивним дечаком, као што сам ја“.

*) „Основе [ за интерпретације, претпоставке]“ – испољавања, које си пре већ посматрала (код себе и код других), и приметила, да их колико толико, (зависи и од постојања неких спољашњих фактора), али ипак прате опажаји, постојање којих ти претпостављаш, или опажаји, које прате опажаји, чије постојање ти претпостављаш.

*) „Претпоставке“ – закључци изведени на основу посматрања и списка познатих закономерности.

*) „Интерпретација [испољавања другог човека]“ – појединачан случај претпоставки – то је претпостављање онога, какви опажаји [у другом човеку] прате нека [његова] испољавања.

Саопштавајући о постојању основа за претпостављање неких опажаја у другом човеку, неопходно је:

а) показати његова конкретна испољавања

б) у складу са искуством у посматрању тих испољавања, које поседујеш, и у складу са опажајима, који их прате, назови могуће интерпретације.

(Говорећи о „опажајима у другом човеку“ неопходно је не губити схватање, да појам „други човек“ није ништа друго, него означавање МОЈИХ опажаја. Сви опажаји – то су само „моји“ опажаји, т.ј. само то, што се фиксира на том месту, и „други човек“, „испољавања другог човека“ – то је означавање „мојих“ опажаја , који су јако повезани комплекси. Погрешно би било, оснивајући се на наведеним размишљањима, стварати модерне концепције о „реалности“, „илузији“, „самоћи“, јер су те речи, речи – паразити, т.ј.немају одређено значење и користе се као елементи [лажних, безразложних] концепција).

*) „Адекватан“ – који одговара постојећим претпоставкама, посматрањима.

*) „Анализа пораза“ – фиксирање савршених напора, промене састава опажаја у процесу улагања напора, последица. Тражење закономерности, формирање претпоставки о разлозима пораза, вршење истраживања. Анализа пораза – метода постизања јасноће, стварање ефикаснијих услова, повећавање могућности у постизању резултата.

*) „Неопходан“ [за постизање резултата]“ – онај, без ког је немогуће постићи резултат.

*) „Лаж“ – реализација механичке жеље за мењањем информације о својим опажајима (независно од методе – мењање нагласка, замена и т.д.).

*) „Дезинформација“ – реализација радосне жеље за мењањем информације о својим опажајима (независно од методе – мењање нагласка, уношење нејасности, замена и т.д.). Типични циљеви дезинформације:

1) стварање за другог практичара ситуације за тренинг, кад постоји основ да претпоставимо, да он поседује радосну жељу за такве сиуације,

2) стварање за себе ситуације за тренинг,

3) заштита од агресивних поступака других људи.

(типично растуживање: прихватати своју лаж као дезинформацију. Решење – савестно истражити своје опажаје, изазвати жељу за појачавањем искрености, заузети позицију „ја сам сад неискрен“, обратити се за подршком ка другом практичару, да би те он истражио).

*) „Бодљице“ – испољавања, која нам дозвољавају да претпоставимо, да код човека постоје опажаји, који не одговарају твојој представи о њему.

*) „Јагодице“ – испољавања, која нам омогућавају да претпоставимо постојање код човека опажаја, који одговарају твојој представи о њему.

*) „Избацивање“ – то је реализација механичких жеља:

а) не разликовати „бодљице“ у човеку.

б) сузбијати сећања о испољавањима човека, ако постоје претпоставке или чак сигурност да ће се на крају те анализе пронаћи „бодљице“.

в) сузбијати разумну делатност у анализирању испољавања човека, ако постоје претпоставке или чак сигурност да ће се на крају видети „бодљице“.

г) током интерпретација понашања човека сузбијати мисли, које воде ка непожељним варијантама, колико код биле очигледне.

*) „Довршавање цртежа“, то је реализација механичких жеља:

а) стварати лажну сигурност у то, да одликујеш у човеку „јагодице“.

б) стварати лажну сигурност у то, да постоје сећања о одликовању „јагодица“ у њему.

в) стварати разумну делатност са поремећеним логичким везама, ако на крају буде „изведен закључак“ о постојању „јагодица“ у човеку.

г) током интерпретација понашања човека подржавати само оне мисли, које воде ка пожељним варијантама.

*) „Истраживање“ – одређена целокупност потеза, чији је циљ постизање разумне јасноће о „објекту истраживања“ – јако повезаном комплексу.

Да би се звало „истраживање“, целокупност опажаја мора да садржи као минимум:

а) дефиницију објекта истраживања

б) дефиницију „методе истраживања“ – конкретан списак потеза, вршење којих, у складу са постојећим претпоставкама, води ка таквим променама објекта, да ће њихово анализирање омогућити постизање разумне јасноће о објекту истраживања

в) фиксација „међупросторних резултата истраживања“:

*) свршена дејства,

*) промене у објекту истраживања,

*) претпоставке које се појављују,

г) фиксирање „резултата истраживања“ – списак постигнутих јасноћа.

*) Још метода за опредељење „истраживања“ – формулисање питања, које ме интересује и тражење одговора на то питање помоћу посматрања и експеримената

*) „Аргументи“– фразе, које:

1) су састављене јасно и непротивуречиво,

2) описују посматрања и резултате њихових анализа, које се односе на тему која се разматра,

3) изражавају одређену позицију – сагласност, насагласност, делимичну сагласност, допуњавање, ново гледиште, поправку и т.д.

*) „Трошење“ [механичких жеља]“:

1) многобројна реализација механичких жеља (понекад до засићења или јаког засићења),

2) истраживање процеса реализације

3) фиксација последица

4) тражење у последицама јако повезаног комплекса и истраживање.

*) „Селекција жеља“:

а) фиксирање жеља

б) делење на радосне и механичке

в) улагање напора у уклањање мж и ојачавања рж.

*) „Полураспад“ [механичких жеља]“- смањивање интензивности механичке жеље ( због целокупног утицања праксе исцрпљивања и селекције, уклањања растужености и изазивања ОзО) до таквог стадијума , кад радосна жеља за уклањањем те механичке жеље постаје конкретна, стабилна и надјачава навику за доживљавањем те механичке жеље у већини случајева.

*) „Целисходан“ – такав, односно ког постоје разлози да претпостављаш, да његово употребљавање повећава могућност постизања резултата.

*) „Оптималан“ – такав, односно ког постоје разлози да претпоставиш, да његово употребљавање или утицање води ка најпожељнијем начину постизања резултата – на пример, на најбржи или на најбољи начин. Т.ј. „оптималан“ – то је најцелисходнији.

*) „Резултативан“, „ефикасан“ – чије употребљавање води ка резултату.

*) „Грешка“ – лажни закључак, чији је разлог одсутство неопходног тренинга у размишљањима, тражење довољних разлога и анализа, и т.д., а не последица растужености, као што су НЕ, механичке жеље, концепције.

*) „Тупост“ – одсутство (под утицајем растужености) радосне жеље за одликовањем опажаја, и као последица, губљење разумне јасноће, радосних жеља.

*) „Огроман напор“ – напор јако велике интензивности (9-10 по текућој скали интензивности и ван граница нормале), кад радиш нешто (т.ј. мењаш опажаје) упркос сигурности у то, да не можеш то да урадиш.

*) „Негативна доминанта“ – таква НЕ или НФ, на које се човек толико навикао, да не може да се замисли без њих, он престаје да фиксира да их стално доживљава, и чак да има жељу да их пронађе, он не може да их издвоји без дуготрајних истраживања себе и улагања напора у уклањање растужености.

(Таква особина негативних доминанти није препрека за праксу, јер увек постоји огромна количина растужености, које фиксирамо и током уклањања којих ојачавају навике за разликовањем, појављује се могућност да издвојиш и уклониш негативну доминанту).

*) „Беспрекорно уклањање НЕ“ – уклањање, које је извршено за пола секунде или чак још брже.

*) „Изгуривање НЕ“ – замена једне НЕ на другу НЕ или ПЕ. На пример, уместо стида почињеш да осећаш агресију или сарказам. То не води ка ослобађању од растужености.

*) „[Спољашња] испољавања НЕ“ или „особине НЕ“ – елементи понашања, који су разлог (за друге и за тебе исто) да претпоставиш да су у теби НЕ (мимика, интонација, гестови, садржај речи и т.д.).

*) „Сабијање НЕ“ – брзо слабљење (мање од 2-3 секунде) интензивности НЕ током улагања напора за њено уклањање.

*) „Сузбијање НЕ“ – резултат следећег збира жеља:

1) постоји жеља за доживљавањем НЕ, и јача је него жеља за уклањањем НЕ (или жеља за уклањањем НЕ уопште не постоји).

2) поштоји жеља да сакријеш особине НЕ

3) искреност је јако слаба (или је уопште нема)

4) понекад постоји сабијање НЕ (ако постоји слаба жеља за уклањањем НЕ)

Сузбијање НЕ повећава интензтивност НФ и НЕС, фреквенцију НО.

*) „Сузбијање жеље“ – реализација механичке жеље за смањивањем интензивности жеље или одрицањем од њене реализације.

*) „Прећуткивање“ – сузбијање жеље (и радосне, и механичке) за исказивањем своје позиције (свог гледишта), саопштавањем својих опажаја.

*) „Беспрекорно дејство“ – било која етапа процеса у реализацији радосне жеље или било који процес, који састоји само од беспрекорних етапа и одрађује се помоћу ПЕ.

*) „Бежање у отупелост“ – уместо уклањања НЕ ти изгурујеш мисли о томе, да доживљаваш НЕ, сузбијаш њихово фиксирање, покушаваш да изгураш НЕ .

*) „Смањење [у пракси]“ – стање, у ком је жеља за растуженостима јача од жеље за ОзО.

*) „Лепљење [у НЕ]“ – постоји мисао „сад постоје НЕ“, постоји слаба жеља да престанеш да доживљаваш НЕ, али његова јачина није довољна да се надјача навика за доживљавањем НЕ и јачина механичке жеље за настављањем доживљавања НЕ.

*) „Велико црвено дугме“ („ВЦД“) – замишљено дејство, помоћу ког човек, који се улепио у НЕ, машта да се без улагања напора у уклањање НЕ ослободи и да доживљава ОзО. На пример, заузети неку позу, прочитати мантру, купити индулгенцију и т.д. Али пошто та дејства нису уложени у уклањање НЕ и изазивање ОзО напори, резултат не може да се постигне.

*) „Криза ништа се – не – дешава“(„ криза ннд“) – стање, у ком се не фиксирају јаке НЕ, а нема ни ОзО. Нема радосних жеља, нема јаких механичких жеља. Нејасно је – шта да радиш. Нема предужитка, ништа није интересантно.

(Да би прекинуо кризу ННД, неопходно је почети издвајати и уклањати чак „најмање“ НЕ, и изазивати ОзО помоћу формалних пракси).

*) “Конзервативне праксе“ – дејства за замену опажаја. Кад вежбаш та дејства, појачаваш навику за мењањем опажаја и жељу за уклањањем опажаја. На пример, уклањање такве навике као што је пушење, или замена неке ситне животне навике може да испадне доста тежак задатак, али све је то много лакше, него да постигнеш искуство уклањања НЕ, јер, као прво, навика за доживљаваем НЕ је огромна, као друго, огромна је снага механичке жеље за доживљавањем НЕ, као треће, огроман је степен овисности од НЕ.

*) „Формална пракса“ („ФПР“) – дејства, која:

1) се одрађују много пута и то чврсто, серијски

2) су беспрекорна

3) прате сећање на ОзО (пожељно)

4) чији је циљ изазивање или појачавање ОзО

5) стварају резонансу са ОзО (пожељно)

6) се фиксирају (пожељно писмено)

*) „Бавити се имитирањем праксе“ – имитирати да се бавиш неком праксом, вршити нека дејства (на пример, изражавати жељу на глас), која су мотивисана мж, а не рж (на пример, жеља за поседовањем ОзО, жеља да уништиш тмурност, да остављаш утиске и т.д.).

*) „Заморити се [током извршавања неке праксе]“ – толико често имитирати неку праксу, да рж постаје све слабија и не може да преодоли мж, инерцију тромости и престаје да се реализује.

*) „Користити [човека]“ – реализовати своје жеље према човеку или помоћу његовог учешћа, користећи то што он не говори отворено о томе да нема жељу да ти то радиш и:

1) не интересује га – што те човек не одбија,

2) не саопштава том човеку, да реализујеш своју жељу, користећи то, што те он не одбија, и да немаш жељу самостално да сазнаш – зашто те конкретно не одбија.

*) “Сталкинг“ – пракса тренирања беспрекорног уклањања НЕ и изазивања ОзО у ситуацијама, кад се максимално вређа твој осећај сопствене значајности (ОСЗ).

*) “Социјални експеримент“ – вршење таквих дејства, на које људи желе да реагују негативно, с циљем да вежбаш беспрекорно уклањање НЕ, као прво, страха од НО, агресије, презирања са стране људи. Сталкинг се одликује тиме, што то није концентрисан ударац по целом ОСЗ, а конкретно утицање, јако временски ограничено, то није јуриш ОСЗ, а извидница са битком.

*) „Аскетизам“ – пракса беспрекорног уклањања НЕ (као прво ЖПС и изазивања ОзО у ситуацијама, кад постоје непријатни (или болни) [физички] осећаји (неопходно је пазити да се поново не нанесе непоправљива штета физичком телу, т.ј. да се не разруши онај јако повезани комплекс осећаја, који називамо „моје тело“, али за то чак нема ни потребе – постоји пуно могућности за доживљавање интензивних непријатних осећаја, провоцирајући себе са ЖПС, у скроз безбедним искуствима).

*) „Мишљење њушака [о неком човеку]“. Постоји могућност да се прича о „мишљењу њушака“ о некоме и о „односу њушака“ према некоме, али као о статистички тачном догађају, а не као о партијском, обавезном гледишту. Њушке су бића, која имају искључиво слободна размишљања и јако су осећајна бића (ако их упоредимо с обичним људима, који не уклањају растужености), јер култивишу ослобађање од растужености, независност у размишљањима, радосне жеље, ОзО. За њушке је „ кретање по линији партије“ немогуће, то је растуженост, која се не поклапа са праксом, са ОзО.

Може да нам делује чудно, што се мишљења њушака о у 90-100% случаја односно неких почетника или потенцијалних репова, или потенцијалне њушке, скроз поклапају. То јест, ако је једној њушци интересантан неки почетник, онда је он у 90-100% случајева интересантан на 90-100% и другим њушкама, а ако неко сматра, да је неки почетник – потенцијална њушка, онда исто тако сматра у 90-100% случајева и 90-100% осталих њушака, и не само што сматрају то исто, него и доживљавају радосну жељу да му помогну у његовој пракси. Али то није чудно, јер за време вежбања њушке постижу високи степен разумне јасноће и ОзО-јасноће. Постепено се повећава способност за разликовањем опажају у човеку, т.ј. за време прикупљања искуства током праксе и током посматрања почетника, репова и њушака.

*) „Почетник“ [у ППП]“ – онај, који шаље извештаје о својој пракси мањој од 3 месеца (без обзира на коментаре њушака).

(Углавном, први извештаји почетника показују огроман степен неискрености, лажљивости, импотенције, поуке, нетрпељивости, љубазности и т.д. – типично за почетнике. Зато коментари њушака, кад примете све те растужености, у главном изазивају код почетника бујицу НЕ – јаку или слабу. Ако их почетник преодолева и наставља постизање искрености, ослобађање од растужености, он добија шансу да постане као минимум вечни почетник. У главном, често буде да почетник не испољава јаке НЕ, шаље извештаје годинама (!), али њушке нису заинтересоване за њега – не појављује се рж за коментарисањем, утицањем – то су „мртви“ извештаји, формални, у њима се не види стремљење човека за променом. Понекад коментари њушака падају, као цигла у кисељ – кисељ поклапа циглу и чак не изазива таласе).

*) „Вечни почетник [у ППП]“ – онај, који:

1) шаље извештаје о својој пракси и/или учествује у конференцији почетника више од 3 месеца.

2) по мишљењу њушки, он поседује велику жељу за задовољством и јако слабу искреност (1-2) (а сам себе сматра доста искреним, иако може другачије да говори, да бих оставио утиске на практичаре и на себе својом „искреношћу“). Јако велика жеља за ОСЗ или ОСН, могуће је често супарништво, одбрамбена позиција, одсутство жеље за одрицањем од концепција (без обзира на супротне приче), што се примети по сталним измишљотинама, (често великим), и по ненормалној жељи за употребљавањем концепција у говору и размишљању. Често се испољава (и ретко је сам примети) агресија према 2-5 њушки, (као део одбрамбене позиције – т.ј. одговор на коментаре, питања). Однос времена, које је проведено без њушки, ка времену, које је проведено у изражавању симпатије према њима, је мањи од 1.

3) упорно саопштава да хоће да ЗП, и месецима или чак годинама шаље извештаје, одрађује праксе.

4) промене се дешавају, иако доста споро. То подсећа на украшавање зидова свог затвора, а не жељу да га разрушиш. Стабилне, значајне промене можемо да фиксирамо код вечног почетника једном у пола године или једном годишње. Не доживљава очајност, што се скоро уопште не мења.

5) сваког тренутка, углавном 15-20 њушки доживљава радосну жељу за помагањем вечним почетницима у пракси – жељу за коментарисањем, за постављањем питања, за предлагањем експеримената, за разјашњавањем, за причањем и т.д. Aли њима је и то сасвим довољно – темпо њихових промена је јако низак, да би обухватио велики обим утицања.

6) ОзО доживљава толико ретко (неколико кратких пљускова недељно), да не може дати одговарајуће резонансне описе, па зато његови описи не стварају резонансу са ОзО код њушки. Опадања трају понекад по неколико седмица, а некад и по неколико месеци.

*) „Реп“ – то је онај, који:

а) шаље извештаје о својој пракси и/или учествује у конференцији почетника и/или лично контактира са њушкама дуже од 3 месеца.

б) по мишљењу њушки, поседује искреност од 3-5, са пљусцима до 8 (себе сматра искреним на 3-5), периоди (неколико дана, недеља) одлучности и упорства (на 3-6) се замењују на дуготрајна опадања (на неколико дана, 1-2 седмице).

Жеља за задовољством је у главном 5, у једнакој пропорцији са стремљењем, одлучношћу за изазивањем ОзО и уклањањем растужености. ОСЗ или ОСН су јаки, али 20-50% времена се води искрена борба са њима.

Уклањање концепција и измишљотина се врши, али споро.

Понекад се испољава отуђивање према њушкама (као део одбрамбене позиције – т.ј.као одговор на коментаре и питања), али реп то сматра као велику растуженост, постоји велика жеља за уклањањем тог отуђивања. Однос времена, проведеног у изолацији од њушака, ка времену, проведеном у испољавању симпатије према њушкама, је мањи, него 0,2.

в) упорно саопштава, да хоће зп, и месецима или годинама прави извештаје, одражује конкретне праксе.

г) промене се дешавају, иако јако споро. То највише подсећа на украшавање зидова свог затвора, него на покушаје да је разруши. Стабилне, значајне промене могу да се фиксирају у репу један пут-два пута у 3 месеца. Понекад реп доживљава очајање због тога, што се скоро не мења, пљускове одлучности и упорности, и онда он врши јурише, повећава напоре у пракси, а то води ка убрзавању промена, ка делимичном разрушавању зидова затвора.

д) сваког тренутка, скоро 20-50% њушки доживљава радосну жељу за помагањем у пракси реповима – коментарисањем, постављањем питања, предлагањем експеримената, разјашњавањем, причањем и т.д. И њима је то сасвим довољно – темпо њихових промена је веома низак, да би обухватио велики обим утицања, осим тога, постоји утицање сопствене радосне жеље за бављењем праксом.

е) ОзО доживљавају ретко (неколико кратких или средњих пљускова дневно), може да нађе резонансне описе, и његови описи често стварају резонансу са ОзО код њушака.

ж) понекад доживљавају радосну жељу за бављењем формналним праксама, посебно праксама изазивања ОзО.

*) „Њушка“ – онај, који:

а) је био реп најмање пола године

б) поседује искреност -5, са пљусцима до 8, периоди (неколико дана, 1-2 недеље) одлучности и упорности (на 3-6) се замењују на опадања (на неколико дана). Кад долази до опадања, њушка не чека опадање „прође“, а активно га истражује, тражи и користи методе преодољевања.

Жеља за доживљавањем задовољства је у главном од 2-5, то јест доста слабија од одлучности за изазивањем ОзО и уклањањем растужености. ОСЗ или … су средњи, и 50% времена се води борба са њима. Уклањање измишљотина и концепција се врши активно.

Ретко се испољава отуђивање према њушкама, забринутост због њиховог мишљења, и сматра се као тешка растуженост, појави се жеља да уклониш ту отуђеност. Симпатија према њушкама долази до испољавања верности.

У разматрању концепција за њушке не постоји „табу“, нема забрањених тема – било које питање је њушка спремна да размотри и истражи, а да се не улепи у ОСН или у отуђивање и остале НЕ.

в) месецима или годинама прави извештаје, одрађује конкретне праксе. Њушка је сигурна да, без обзира на било каква опадања , никад неће престати да стреми ка ослобођењу од растужености и постизању ОзО(и тренутно тако и јесте).

г) промене се догађају, али не брзо. 50% то подсећа на украшавање зидова свог затвора, 50% покушаје да је разрушиш. Стабилне, значајне промене могу да се фиксирају код њушке једном недељно, или једном у 2 недеље, или једном месечно. Понекад њушка доживљава очајање, што се споро мења, пљускови одлучности и упорности, инда она врши јурише, повећава напоре у пракси.

д) сваког тренутка, скоро 80% њушака доживљава радосну жељу за помагањем у пракси њушкама – да коментарише, да поставља питања, да предлаже експерименте, да разјашњава, да прича и т.д., а обим тог утицања је много мањи, него обим утицања на репове и почетнике, јер њушка многе ствари о пракси и о себи већ зна, а такође о томе, како протиче пракса других њушака, репова, почетника, њено искуство је огромно и све је веће и веће, тако да је њој довољно утицање других њушака, које се дешава ређе, а и жеља за бављењем праксом је доста велика и стабилна.

е) OзО доживљавају често, понекад интензивно и чврсто (могу бити многобројни краткотрајне или средње трајности пљускови током дана, преиоди беспрекидних ОзО, који трају по неколико минута, може бити озарени фон, који траје много сати). Њушка може без посебних напора да нађе одговарајући опис, која ствара резонансу са ОзО, и њени описи често стварају резонансу са ОзО код њушака. Често доживљава радосну жељу за помагањем у пракси другим њушкама, реповима и почетницима.

(„Осећати симпатију према некоме“ – то значи да нечја испољавања јесу озарени фактор за појављивање симпатије код тебе, тако да није чудно, што прем реповима њушкама и аждајицама њушка осећа чешће и интензивније симпатију, него ка почетницима, али радосна жеља за помагањем јесте независан опажај, и може интензивно да се испољи чак према ономе, чија испољавања стварају јако слабу резонансу овог тренутка са ОзО код њушке).

ж) често доживљава радосну жељу за бављењем формалним праксама, посебно праксама изазивања ОзО, добија од њих значајан резултат. Стваралачки се односи ка практичарима, лако их модификује у односу ка радосним жељама, које поседује. У пракси јој је главни циљ резултат, и поседује висок степен самокритике. Ако се њушка случајно нађе изолована од других њушки, она је способна да не снижава интензитет бављења праксом.

*) „Аждајица“ – одликује се од њушки следећим особинама:

1. a) почиње да доживљава ОзО јако лако, скоро одма после првог часа бављења праксом, укључујући стадијуме „неподношљиве интензивности“.

б) лако и често осећа верност, искреност, жељу за помагањем другим практичарима

в) код њега се појављује моментално „препознавање“ свих 100% других аждајица, т.ј. максимална отвореност, оданост, симпатија, давање себе, осећај „одсутства граница“ међу аждајицама, као да смо ја и ти целина, испољена у различитим личностима. 100% аждајица доживљава моментално „препознавање“ аждајице.

Тако ђе се код њега појављује моментално препознавање праксе – скоро по првим реченицама у књизи – као да је то оно, што је одавно знао, али је заборавио (то га не ослобађа од пролажења одлучне и упорне праксе у утврђивању те јасноће).

г) кад аждајица сазнаје нешто о пракси, постиже јасноћу, она ради то тако брзо и лако, као не да препознаје, него као да се сећа онога, што је одавно знала, али заборавила (то га не ослобађа од пролажења одлучне и упорне праксе по утврђивању те јасноће).

д) способан је да доживљава одлучност, упорност, предужитак, да одрађује формалне праксе сатима или данима, и тако је убрзава.

е) никад не осећа отуђивање према аждајицама, колико год да је оштар и несажаљив утицај на њега. Понекад доживљава отуђивање према њушкама (као растужена реакција на њихове троме, по његовом мишљењу, напоре, ниску искреност и т.д)

ж) ка борби са растуженостима се односи као према спасу од затвора, не устручава се, нема „омиљене жуљеве“, на било какве растужености се баца као тигар – понекад после неких вагања, размишљања, које му омогућавају да постигне тоталну јасноћу у свом односу према њима.

з) битне и неповратљиве промене могу да се догађају са фантастичном, невероватном брзином – понекад за неколико минута.

*) „Лудило“ – вршење дејства без анализирања њихових могућих последица.

*) „Одбрамбена позиција“ [неког човека] – целокупност [његових] потеза у спречавању постизања јасноће о опажајима [тог човека].

*) „Сентименталност“ – ПЕ, која настаје за време брзе замене дуготрајних интензивних НЕ на интензивне ПЕ.

(Пошто човек, које се не бави ППП, не зна (и најчешће не жели да зна и да научи), како да уклони НЕ у тој ситуацији, у којој се навикао да доживљава НЕ, онда једини начин за изазивање сентименталности је брза замена ситуације у којој је човек навикао да доживљава интензивне НЕ на ону, у којој је навикао да доживљава интензивне ПЕ).

*) „Отуђивање“ – улепљивање у НО.

*) „ Потиштеност“ – улепљивање у слабе НЕ, које сабијају.

*) „Навика [нека] – формирана целокупност навика, која у већини случајева води ка резултату.

*) „Друштвеност“ – жеља за доживљавањем [са неким] ПЕ.

*) „Могу“- постоје разлози да претпоставимо да вршење неких дејства води ка резултату.

*) „Занос“ – жеља за ПЕ због победе.

*) „Жеља за тркањем“ – радосна жеља за играњем.

(Проверити – шта доживљаваш – занос или жељу за тркањем, можеш на основу особина које одликују радосне жеље од механичких – на пример, замишљаш да губиш (или кад губиш), и НЕ се не појављују, а кад замишљаш да побеђујеш (или кад побеђујеш), ПЕ се не појављују).

*) „Правдање“ – прича о својим опажајима за слабљење осећаја кривице.

*) „Препознавање (идеје)“ – моментално постизање ОзО – јасноће без претходне делатности за њено постизање. Ствара резонансу са сигурношћу у то, да ми је та јасноћа већ позната.

*) „Препознавање (човека)“ – испољавање блискости [која ствара резонансу са испољавањима тог човека] без претходног истраживања [тог човека]. Ствара резонансу са сигутношћу у то, да ми је тај човек већ одавно близак.

*) „Промена“ – стварање нове навике улагањем напора.

*) „Препрека“ – целокупност опажаја, током испољавања којих се радосна жеља не реализује.

*) „Посматрање“ – фиксирање опажаја, изазвано жељом за постизањем јасноће [што се тиче целокупности опажаја, која се истражује].

*) „Пратња“ – фиксирање опажаја, које је изазвано механичком жељом да сазнаш нешто о целокупности опажаја, која се истражује.

*) „Развијање“ – целокупност опажаја, за време одвијања којих се повећава спектар или интензитет било каквих квалитета ОзО.

*) „Помоћ [једног човека другом човеку]“ – активности, изазвана мојим рж, чији је циљ – реализација рж другог човека, а уз то он сам ради на реализацији својих рж и он поседује рж за остварењем тих активности.

*) „Утицање [једног човека на другог]“ – активности изазване жељом за уношењем промена у другог човека уз преиодичко одсутство код тог човека радосне жеље за реализацијом тих активности, али и уз одсутство његових изјава о томе да не жели то да ради.

*) „Приморавање [које један човек врши према другом човеку]“ – активности, изазване радосном жељом за уношењем промена у другог човека, без обзира на то, да он периодички изјављује своју нежељу за тим активностима, али уз то не врши активности, чији је циљ да престане да буде објекат твојих активности.

*) „Насиље [једног човека према другом човеку]“ – активности, изазване механичком жељом за променом понашања или за променом састава опажаја код другог човека, без обзира на то, да тај отворено говори о томе да не жели да ти то радиш.

*) „Брига [једног човека према другом]“ – активности, изазване механичком жељом за тим, да тај други човек доживи задовољство.

*) „Тровање [растуженостима]“ – неочекивано ојачавање НФ са испољавањем негативних осећаја (који су скоро на 100% слични онима, који се доживљавају, кад се отрујеш од неке хране), које се догодило због испољавања растужености.

*) „Породичност“ – стање, које настаје, кад се сузбију рж да би се одржала сигурност у то, да си ти део тог колектива.

*) „Свакодневност“ – стање, које се појави, кад се сузбију рж да би се одржала сигурност у то, да је све предвиђено, да се све већ одавно зна.

*) „Бичевање самог себе“ – реализација механичке жеље за описивањем другим људима или себи самом (укључујући људе, које је он замислио, измислио) да поседују јако пуно јаких растужености.

(Још се бичевање самог себе користи да би се избацио страх од НО према себи од стране других људи – то је стари механизам, који се утврдио још у детињству: брже признај све што можеш, неће те тако грозно казнити, јер онога, који лежи, неће тући).

*) Фраза „ зато, што би“ је једнака фрази „имао сам мисао“ја радим то, да би…“.

(Користећи термин „зато, да би“ баш у том смислу и значењу, можемо да прекинемо безброј концепција и измишљотина. На пример, ти нећеш рећи“дрво пушта корење дубоко у земљу, да би било чврсто“)

*) „Зверадост“= звер+радост

*) „Озарена навика“ – такво дејство, које сваки пут, као минимум, прати улагање напора за испољавање конкретних ОзО, или максимално, испољавање тог ОзО.

*) „Фронт радова“ – целокупност задатака.

*) „Догматизам“ – чврста сигурност у безусловну истинитост својих концепција, које прати стабилна агресија, изазвана њиховим анализирањем.

*) „Заљубљеност“ – жеља за поседовањем неког [човека] и (негативне емоције, које прате ту жељу – туга, агресија и т.д.) + сексуална жеља + брига о [њему].

Дакле, ја користим термин „заљубљеност“ у скоро скроз негативном значењу (осим случајева сексуалне жеље, сви опажаји, које садржи заљубљеност јесу јаке растужености). Наравно, у односима заљубљених људи понекад се измешају нежност, еротичка привлачност, симпатије (у тренутак, кад је жеља за поседовањем другог човека и брига о том човеку минимална), али на 99% заљубљеност је управо смрдљива кашица од негативних емоција, коју обично дају уз сос од нежне страсти и нечега јако привлачног. Ако у већини случајева доживљаваш нежност, симпатију, осећај лепоте, онда је целисходно да изабереш други термин.

*) „Упадање [у растужености]” или „успављивање“ – постепено ојачавање НФ, тупавости, нежеље за улагањем напора, слабљење радосних жеља и ОзО. Престајеш да схваташ, да се то све стварно дешава.

*) „Клопке свакодневнице“ – ситуације, у којима се најчешће дешава „успављивање“.

*) „Борба са упадањем (у растужености)“ – изазивање одлучности да искорениш упадање у растужености, радости борбе, ентузијазма, осећаја сталног пролећа и т.д.;почињем да улажем напоре.

*) „Безвољно упадање у растужености“ или „смирење“ – схватам да се дешава упадање у растужености, не противим се безизлазности, осуђености, осећају кривице и т.д., не улажем напоре.

*) „Висибабе“ – пљускови ОзО, који се догађају одмах, чим схватиш да већ неко време ниси улагао напоре , а сад са ентузијазмом хоћеш да почнеш да улажеш напоре.

*) „Црно растварање“ – не улажеш напоре, не доживљаваш ОзО, не схваташ то (на пример, кад се појаве мж, НЕ).

*) „Скакаоница разликовања“ – ефекат, за време ког се разликовање и описивање задатка воде ка појављивању рж за решењем тог задатка, за улагањем напора. Другим речима, то је ефекат резонансе разликовања и рж (разликовање ствара јасну резонансу са различитим ОзО, што нам доказује да је механичко разликовање – ОзО).

*) „Обрушавање напора“ или „жеља за борбом“ или „жеља за учвршћивањем“ – радосна жеља за повећањем интензитета праксе, која се појави током улагања напора.

*) „Цвиљење“ – поток мисли, као што су „хоћу да буду рж“, „зашто нема напора“, „хоћу да се повећа интензитет праксе“ и т.д., које не воде ка појављивању напора или рж.

*) “Јаке мисли“ – поток мисли, као што су „хоћу да буде рж“, „зашто нема напора“, „хоћу да се повећа интензитет праксе“, и т.д., које су као озарени фактори, воде ка појављивању рж, напора или ка повећању њиховог интензитета.

*) „Рж – наступиште“ – жеља, за реализацију које, у складу са претпоставкама, ће створити услове, у којима ће постати могућа реализација неких других рж.

*) „Овисне рж“ – целокупност рж, које, у складу са претпоставкама, могу бити реализиване само у случају, ако се створе неопходни услови током реализације рж – наступишта.

*) „Сумаглица рж“, „рж оборене олујом“ – ефекат, чији је смисао у томе, да иза радосних жеља постоје замагљени „исти циљеви“, „циклони“, према томе, неопходно их је понекад издвајати од тих других несташних радосних жеља.

*) „Откриће“ – било који догађај од ова три:

а) фрагмент разумне јасноће, који описује практичару закономерност, за коју он пре није знао.

б) доживљавање новог ОзО или новог тона, новог квалитета већ познатог ОзО, укључујући ОзО – јасноће, уклључујући радосну жељу,

в) ново разликовање, то јест постизање новог степена слободе од механичке свести, која разликује

*) „Споредно откриће“ – откриће, које се догађа током истраживања, али није етапа у постизању јасноће током истраживања.

*) „Грозница“ – стање, у ком се због вишка рж појављује паника у вези с тим, што не постоји могућност да их реализујеш сад одмах или у будућем.

*) „Пети стражар“ или „грозница открића“ – стање панике, које укључује грозницу рж, које се појави током бујног раста открића. То је велики збир страхова, који прате мисли „нећу стићи да фиксирам“, „заборавићу“, „запетљаћу си у открићима“, „нећу знати да их интегришем у своје виђење света“ и механичке жеље, помоћу којих може да се заустави процес открића, посматрања, напора.

*) „Рангирање открића [по њиховој значајности] – указивање на нека открића, која су на првом месту по значајности или на другом месту, што се тиче постизања неког, једног од најзначајнијих циљева у овом тренутку, тачније – у релизацији „циклона“.

*) „Предати откриће у архиву“:

а) определити га, као о2з и избацити га из радног списка најзначајнијих открића

б) унети информацију о њему у одређено место на шеми свог путовања, свог виђења света, и указати, по могућности неколико случајева његове повезаности са другим открићима.

*) „Радни списак открића“ – списак о1з. Састављање таквог списка значајно повећава ефикасност уложених напора.

*) „Девијација истраживања“ – стабилно скретање пажње на споредна открића, тако да се истраживање заустави.

Мотиви девијације могу бити:

а) радосна жеља за обухватањем неког збира везаних за истраживање открића, или

б) механичка жеља, која произилази из пет стражара (страх од пораза, страх од промена, „умор“ од презасићености ОзО, задовољство, грозница открића). У том случају је посебно целисходно рангирати открића, предавати о2з у архиву, прецизирати радни списак открића.

*) „Утицање на практичара“ – целокупност активности, мотивисаних жељом да напори практичара постану ефикаснији, а састав опажаја – озаренији.

*) „Пасивно утицање [на практичара]“ – чекати, док практичар не направи неко самостално откриће, чак и ако му помаже, даје савете, указује на неке закономерности, и тек после тога, кад откриће буде самостално направљено, изложити му неки збир информације, која се односи ка том открићу, да би брже схватио тај обим информације.

*) „Активно утицање“ – одмах формулисати практичару неко откриће, које он од прилике може да направи, ако уложи напоре, и неки збир информације, који је везан са тим открићем, да би тај:

а) уживао док замишља, како ће да направи то откриће,

б) доживео рж да провери, да се сам убеди да је то, што је формулисано – истинито,

в) паралелно да почне да врши активности, које произилазе из истинитости тих формулација, да бих на тај начин добио додатно искуством које би могло потврдити и проширити целокупност открића,

г) уштедео на времену, чак и да изгуби значајне ствари – усхићење од направљеног открића, од преодољевања препрека и пораза, осећаја сталног пролећа, сигурности у себе и т.д.

*) „Умерено утицање“ – излагање практичару коначне формулације и неког обима повезане са њим информације после улагања практичаром значајних напора за постизањем сопственог открића и вршење међупросторних открића.

*) „Креснице“ – целокупност утицаја, чији је циљ да схватиш да сад одмах можеш почети улагати напоре, или да сад одмах можеш да покушаш да улажеш више напора – интензивније, искреније и т.д.: поруке на зидовима, периодичко пиштање будилника, активности, које врши неки човек у складу са договором и т.д.

*) „ Одступање које се контролише“ – начин деловања, у складу са којим, ако почнеш одрађивати неку праксу (изазивање ОзО), али схватиш да су ти напори слаби, а резултат мутан и незадовољавајући, ти не тонеш у незадовољству, тмурности, безизлазности, не прекидаш праксу, а „спушташ се“ ка пракси, која ти даје мало слабији и који захтева мало мање пажње у датим условима резултат.

*) „Угризање“ – активности, које се врше, кад током праксе (посебно током дуготрајне формалне праксе) схваташ да су напори постали нејасни, слабији, а резултати постали мутни и не задовољавају те. Онда, као да се продрмаш, као пас, подстичеш себе, изазивајући свежину, јасноћу напора, и враћаш се на претходни, задовољавајући ниво напора и резултата, не узимајући у помоћ одступање, које се контролише.

*) „Игратине“ од речи („играње“ „тигар“) – ОзО, који се појаве одма после угриза (то је обично радост, осећај сталног пролећа, радост борбе).

*) „Покварена реализација“ – кад се сетим да су недавно биле рж, и да нисам успела да их реализујем, ја почињем механички да радим то, што сматрам реализацијом, уместо да тражим рж, које сад постоје. То јест, ја само мислим да ћу реализовати рж, а уствари их нема, постоји само сећање на њих, зато су те активности – реализација механичке жеље, која је испољавање жеље за поседовањем, осећаја губитка, страха да нешто пропустиш.

*) „Спојена делатност“ – такво пословање, које прате интерпретације „то је део моје припреме за путовање по свету ОзО, то су ти послови, које хоћу да одрадим, јер ће ми то помоћи да постигнем свој једини циљ“. Уз то се појави бар слаба резонанса свих тих послова и ОзО.

*) „Озарена формална пракса“ – формална пракса, која је толико ефикасна, да је прати интензивни ОФ и пљускови ОзО.

*) „Акумулативна формална пракса“ – формална пракса, коју прате слаби пљескови ОзО само накратко после уложених напора, и после долази до промене НФ или се „ништа не дешава“.

*) „Постојеће“ – обични опажаји, потврђени људима, који доживљавају растужености + опажаји, који су доступни човеку, који уклања растужености и култивише ОзО.

*) „Заустављање механичког сазнања, које разликује“ или „заустављање света“ – догађај, који је лако доживети за време било које праксе цикличког опажања сигурности, или за време „нису планине, нису брда“, или за време праксе у понављању очигледних израза, као што су „планина – хрпа камења, а Далај – Лама – комад меса“.

Резонансно описивање „заустављања света“ – „неочекивано планина постаје још нешто“, то јест појављује се скроз нови опажај, на крају ког се појави сигурност у то, да планина – није само хрпа камења, као што и Далај – Лама није само комад меса, иако је виђење планине као хрпе камења и Далај – Ламе као комада меса – једна од адекватних и непротивуречивих (у широким границама) метода за интерпретацију виђеног.

Заустављајући свет, ми излазимо ван граница тога, на шта смо се навикли и почињемо да се сећамо тога, што се нисмо навикли да прихватамо, без обзира, што то стварно постоји.

*) „Кретати се утаман“ – нема јасноће у опажајима, али поседујеш жељу за доживљавањем те нејасне грудве опажаја, која настаје после одређених активности, и поседујеш жељу за вршењем тих активности.

*) „Кретање крстарице“ – стање, у ком постоји јако пуно упадљивих ОзО, интензивних напора и чини ти се дане постоје никакве препреке, а и ако су још неке остале – лако их је уништити.

*) „Тригер“ – било који опажај, који у датом тренутку води ка појављивању рж, повећању интензитета праксе и/или ојачавању ОзО.

*) „Оцена“ – мисао, која рангира то, што се оцењује, то јест она мисао, која одређује место на некој скали значења (почињајући „јако је слабо изражено“ и завршавајући „јако је изражено“).

Пошто код механичког човека НЕ и ПЕ аутоматски и без контроле следе мисли и у већини случајева их и опредељују мисли (понекад се опредељују и механичком навиком за доживљавањем одређених НЕ и ПЕ у одређеној ситуацији), а такође, имајући у обзиру да његове мисли не може да доживи неки други човек, док емоције стварају колико толико јасну „мимику“ и остала телесна испољавања, онда, говорећи о „оцени“, често укључују у ту дефиницију целокупност емоција, које следе после рангирајућих мисли.

Кад је степен аутоматизма висок, емоције замењују рангирајуће мисли, на пример, ако је код човека категорично утврђена нека концепција, онда активности, које јој противурече, одмах изазивају НЕ, – и што је боље изражена та противуречивост, емоције су још интензивније, а рангирајуће мисли могу уопште да не присутствују у облику гласног унутрашњог дијалога. У том случају је интензитет емоција – метода рангирања.

Неопходно је имати у виду, да за особу, која оцењује, велику улогу игра не само то, како га рангирају, какве емоције доживљавају према њему, а и које ће активности бити после тога. Зато, кад говоримо о „позитивној оцени“, често мислимо и на целокупност активности, које следе после рангирајућих мисли и емоција, а понекад само на те активности, независно од мисли и емоција.

Пошто тако различите појаве уједињује таква реч, као што је „оцена“ (ја већ не разумем ужа значења те речи, као што су „школска оцена“), неизбежна је збрка, која води ка одсутству разумне јасноће, ка тупости. На пример, ако неко мисли за тебе „он није леп“ (негативна оцена), уз то може доживљавати ПЕ и ПО према теби (позитивна оцена), јер ти ниси конкурент за њега код девојака, али уз то он може презриво да прича девојкама о твојој ружноћи, то јест да врши непожељне за тебе активности (негативна оцена), али да би подвукао своју лепоту, може да те приближи себи, да те за нешто похвали (позитивна оцена) – на пример, повести те на неку журку, где има јако пуно лепих девојака, којима сам не би никад могао прићи. И у тој збрци зар можеш рећи – како те он ипак „оцењује“? Да бих преодолео ту збрку, мораш да определиш – шта је то „оцена“, а ја сматрам да требамо да се зауставимо на томе, да је оцена – баш рангирајућа мисао.

*) „Висока оцена“ – мисао, која високо рангира то, што се оцењује [по скали, која је указана или која се подразумева].

*) „Позитивна оцена“ („поц“) – ПЕ, које се доживљавају у овом тренутку према томе, што оцењујемо (независно од тога, да ли се то високо оцењује или не).

*) „Конструктивна оцена“ – вршење активности (или одсутство активности), чији је циљ реализација тога, што се оцењује (независно од тога, да ли је – високо или ниско, позитивно или негативно оцењено).

*) „Значајан догађај“ или „знак“ – догађај, у ком:

а) присутствује неочекивано упадљива резонанса са осећајом тајне, предужитком, затегнуте попуњености живота;

б) присутствује рж да се зауставиш, да се не мрдаш, да максимално „упијеш“ свим чулима тај догађај и ОзО, који стварају резонансу са њима.

*) „Значајан поремећај“ – значајан догађај, у ком си сигуран да си поступао у стању тоталне јасноће и са великом пажњом, правио ефикасне и тачне кораке, а на крају испада то, што се дешава, кад радиш нешто одсутно и правиш глупе грешке.

*) „Озарени избор“ – дешава се кад се реализује рж, која је у том тренутку јача од свих осталих (то јест мешање концепције, механишких жеља, НЕ и осталих растужености, ако и постоји, није превелико, не мења избор).

*) „Велики раскид свакодневности“ – ефикасна метода за механичко прекидање уобичајеног тока растужености – отпутовати, ставити себи услове, кад се нагло промене околности, друштво с којим контактираш, твоје занимање, бар на месец дана. То ће ти омогућити да уз улагање напора лакше забијеш клин у бескрајњи зид свакодневности, да продрмаш стабилан ланац растужености.

*) „Пракса испиравања тела ОзО“ – доживљавајући неки ОзО, брзо посматраш различите делове тела и замишљаш, како се ОзО премешта тамо, како се доживљава тамо.

Ефикасно је, ако то прати „ускакање“ у осећај пријатне прохладне свежине у том делу тела.

Резултати могу бити скроз различити – почињајући од излечења болесних, непријатних осећаја на том делу тела и завршавајући појављивањем заслађења, „размрзавања“ од зимског сна, резонансе са другим ОзО.

*) „Појачана пракса испиравања тела ОзО“ – праћена жељом, које изражава мисао „нека тај део тела лучи ОзО“, „нека то тело постане тело Буде“, „нека било ко узме ОзО са тог места“, „нека цело тело постане грудва ОзО, која се пресијава“. Те мисли стварају резонансу са верношћу, која је јако ефикасна за постизање резултата у пракси.

*) „Младост“ – стање, кад се обнављање после оргазама, јаких растужености, тровања отровима, а такође кад се буђење познавајуће, покретачке активности десе јако брзо – пре него, што дође до тровања.

*) „Старост“ – стање, кад се следеће тровање деси пре него што се деси обнављање после претходног тровања, и на крају се не појави никаква радосна жеља за познавањем, кретањем, истраживањем, мењањем, борбом за ОзО. Код многих људи старост настаје већ у 22-23 године. И иако то може да се поврати, извући се из тога можеш само, ако будеш улагао очајне и/или радосне напоре.

*) „Синонимни редови означавања ОзО“ – речи, које означавају квалитете једног те истог ОзО – различити интензитет, дубину, продорност и т.д. За НЕ у сваком језику постоји јако пуно синонима – на пример, забринутост, немир, збуњеност, паника – све су то синоними НЕ. А ајде нађи синоним за ОзО – оданости? Осећаја сталног пролећа? Нема их, јер човечанство још увек скоро нема искуства у преживљавању ОзО. Језик је неопходно стварати. И чак у случају, кад нам се чини да је синонима доста, на пример – леп, беспрекоран, прелеп, идеалан, – испада да их није довољно, јер они не означавају одређене квалитете осећаја лепоте, а степен ПО, ОСЗ, ОСУ, жеље за остављањем утисака, а понекад и немају никакав смисао, неко одређено значење.

Стварање синонимних редова је целисходно, јер коришћење њих омогућава јасније разликовање ОзО, а чим је то разликовање ОзО јасније, одма се јасније и стабилније испољава. Такође то омогућава да се олакша контактирање практичара.

Посебан задатак – стварање термина за означавање стабилних акорда ОзО.

*) „Пракса дефинисања“ – искључиво ефикасна и интересантна пракса, чији је циљ формулисање навике за дефинисањем описа, за структурисање открића и посматрања, јер је без тога немогуће или је јако отежано путовање ка ОзО.

Пракса састоји у дефинисању, како нам се чини, доста „јасних“ ствари – јастук, сагласност, пролеће, очекивање и т.д.

Изучавање математике даје нам одличне навике, које могу да се користе и за дефинисање, и за описивање, и за структурисање открића.

*) „Жеља за структуризацијом“ – радосна жеља за вршењем прегледа извршених у задње време открића и увођењем целокупности термина, што нам омогућава:

1) да олакшамо преглед, излагање открића

2) да олакшамо интеграцију открића у постојећи систем приказивања

3) да избацимо неке нејасне моменте из својих представа, открића и да дођемо до максималног степена јасноће

4) да се испољи и ојача радосна жеља за нове експерименте, посматрања, предужитке, жеља за истраживањем.

*) „Фикс – идеја“ – механичка жеља, коју прати било који облик агресивног одбијања предлога за анализирање те жеље.

*) „Време удава“ – временски период током дана, у ком долази до односног опадања, изазваног навиком за доживљавањем јаких НЕ, која се формирала током многих година.

То време може да буде јутро, ако си доживљавао негативне емоције током многих година, кад су те као овна терали у школу. Ако имати у обзиру, да је сад време удава, лакше ћеш испољити одлучност и упорност у преодољевању тог механизма, лакше ћеш вршити бар минимум од онога, што може да се врши – на пример, „хладне“ формалне праксе.

*) „Хипотеза“ – претпоставка, коју [радосно] желиш да истражиш.

*) „Прогресивни циљ социјалног експеримента (СЕ)“ – то је један од циљева за извођење СЕ – тај циљ, који у случају своје успешне реализације може да води ка великим променама у друштву.

*) „Избеглица“ – онај практичар, код ког после постизања слабљења НФ, периодичког испољавања слабог ОФ и ретких испољавања ОзО, доминантна снага постаје задовољство и жеља за одржавањем тог задовољства. Стремљење, искреност, радосне жеље за истраживањем неминовно постају слабије, избацује их жеља за задовољством.

*) „Ратник“ – тај практичар, код ког не само што слаби НФ и ојачава ОФ, него постају чешћа и јача и испољавања ОзО, долази и до повећања стремљења, искрености, радосних жеља за истраживањем, за чишћењем слободе од растужености, и од задовољства исто.

*) „ Рафтинг“ – таква метода реализације радосних жеља, током које се не улажу напори.

*) „ Кочење“ – појава, током које жеља за продуживањем неке делатности, не обазирући се, надјачава жељу за обазирањем на уложене напоре у уклањању растужености и/или изазивању ОзО.

*) „Почетна ужурбаност“ – стање које настаје кад постоји жеља за истраживањем, али кад не знам конкретно – шта да радим, одакле да почнем, и уместо да седнем и да размислим о томе – какве се појављују жеље, идеје, ја почињем да радим све одједном, и на крају испадају само делови искуства и јако пуно нејасних момената.

*) „Пећина“ – нејасност, која се испољава током истраживања и која ствара резонансу са предужитком.

*) „Испуњеност“ или „осећај испуњености“ – доживљај, који се појави и ојача, кад се доживљавају ОзО, кад су испољене рж, кад се улажу напори у праксу за постизање ОзО и ослобађање од растужености. Може да се опише фразом „живот је испуњен до краја“.

*) “Засићеност“ – опажај, који се појави због НЕ, ПЕ, због доживљавања и реализације механичких жеља и осталих растужености. Колика год била та засићеност, она никад не води ка „испуњености“ – увек остаје болешљиво стање, које се описује речима „као да све упада у буре без дна“, „ништа ме не радује“, „све је узалуд“. Уобичајена грешка људи, који траже спас од тмурности, досаде, апатије и осталих НЕ – покушавати да заборавиш помоћу утисака, то јест помоћу повећавања засићености, кад је на пример, једино решење за то – ојачати осећај испуњености.

*) „Одлепити“ – доживети интензивно задовољство од утисака и(или) јаку жељу за доживљавањем и повећавањем попуњености, одлепити у делатности за добијањем утисака, а уз то, било који спољни утицај изазива раздраживост, а било која мисао о томе, да ћеш морати мало да се одвојиш од тога – страх од повећања тмурности, досаде и свакодневности.

*) „Гумица“ – замена антисексуалне, антиеротичне речи „поза“ – положај тела, која се користи за описивање доживљавања сексуалних осећаја.

*) “Гејзер открића“ – озарено стање, кад се један за другим појављују ОзО – јасноће, открића се појављују једно за другим, и испољавају се упадљиви, јасни ОзО.

*) „Језгро комете“ – или просто „језгро“ – група ОзО, која је у овом тренутку јасно и читко испољена.

*) „Реп комете“ – или просто „реп“ – група ОзО, која прати испољавање језгра, ствара резонансу са њим, али је испољена мало слабије и мало нејасно, и понекад нема тоталне јасноће – који ОзО конкретно улазе у ту групу.