Гледам твоју слику. Један минут… два минута…пажљиво посматрам, ни у шта конкретно не упирем поглед, поглед лута, фото оживљава, слика почиње да трепери, плива ти све испред очију,…стојим испред кауча, на коме ти лежиш. Ја не знам – куда да кренем. Вуче ме да седнем поред тебе, код твојих ногу. Седам поред, ти подвлачиш ноги да бих направила мени место, моја рука неочекивано се пружа ка твојим ногама и задржава их – не желим да их одгурујеш од себе. Баш у том тренутку ној поглед клизи ка твојим ногама, следи твоје руке… клизи више, ка колену твоје леве ноге, која је прекрштена преко десне…љубичасти тонови су ми пред очима – то је боја положаја твоје ноге, њише се помало од мојих додира…одједном почињем да осећам тежину твоје ноге, осећам како притишће другу ногу, узимам пажљиво левом руком твоју стопу, а десном – мало више – за глежањ и улажем мали напор, као да хоћу мало да је подигнем, да бих та тежина постала реална, и одједном осећам топлину – осећам како ме испуњава топлина – и осетим топлину тамо – међу твојим бутинама, тамо где се додирују. Јано осетим, како се знојиш између ногу – много је топло да бих држала ноге припијене… Како то осетим? Не знам – вероватно, срцем. Вршим слаб напор и подижем твоју ногу, стављам је на своја колена. У левој руци и даље држим твоју стопу, и мој длан испуњава укус твоје ноге-руку не мрдам – она сама клизи лагано по нози – и стоји на месту, и клизи…моји прсти додирују твоје, припијају се уз њих, осетим неку лагану грозницу – тачније – појављује се вибрација између њих, а после ње се појављује топлина, која је побегла из света твојих бутина…јасно осетим својим дланом мирис твоје стопе, као да сам је лизнуо језиком…вруће ми је…другом руком грлим прсте на твојој нози и схватам – лепо ми је тако…лагано се окрећеш према мени, лежеш на леђа, твоја друга нога не налази место за себе и ја јој помажем да легне у моје крило. Глава ти је забачена назад, али то није због фотогеничности, сад је то осовина енергије, извлачећи се из тачке додиривања мог длана и твоје стопе, продире твоје тело и тера те да се спазматички слатко да се исправиш…твоја колена су само мало окренута у стране – беспомоћно страсне… моја рука клизи ка њима, осећам твоје колено…али се враћам назад…ритам постаје бржи…какав ритам? Ритам чега? Ја не знам – то је ритам ћутања, то је ритам одкуцавања топлине у мојим грудима. Узимам твоју стопу са обе руке, моје руке је привлаче ка лицу, притишћем твоју стопу ка свом образу…јасно осећам укус твоје стопе, као да сам је лизнуо језиком… као да ми то не одговара – као да… хоћу по правом да осетим укус… језик те додирује… искра ме продире, штрецам се као да ме је ударила струја и то исто се дешава и теби, твоје колено се сагиба у грчу, морам да узмем твоју ногу… провлачим језиком по твојој стопи – лагано-лагано, уживам у том невином сексуалном акту, осећам твоју кожу испод чарапа, осетим твој укус…он се спушта доле, прекривајући моје груди, мој стомак, ниже…све је обухваћено врелином тог укуса…лижем ти увале испод прстију, и то је већ неподношљиво…почињем да гризем твоје прстиће…ти се штрецаш, лагани врисак… и ја видим да у пространству између твојих ногу – тамо, у дубини, почиње да тиња ватрена лопта… а њему у сусрет ватра из дубине мог стомака…то је још само предосећај, то је још само први поветарац пред олују… али се већ види његова моћ, која ће се развити у пространству наших тела и душа…
Када лежем на спавање, грлим те и одмах почињем да те осећам. Не сметам ти да спаваш – просто те нежно мазим по грудима. То у почеткуJ А после не могу да издржим и додирујем уснама твоје груди, додирујем те језиком између груди. Али ни то не могу да трпим дуго – лежем на тебе, твоје руке налазе моје, а усне – наше усне…оне не могу да живе одвојено – то је за њих немогуће – не смеју. Љубим твоје образе, твој нос, твоје чело, али ми то није доста, и ја, као верни пас, почињем да лижем твоје лице, и не могу да се зауставим, и због тога се у теби буди тако нешто… да се твоје ноге шире саме, каче се за мене и привлаче ме, принуђују ме – брже, брже, ајде, уђи… Ја уживам у томе што осећам, твоје снажне ноге ме просто терају да уђем…одвајам се од твојих усана, седам, твоје ноге ме обухватају и не трпе одлагање, ја стављам руке на твоје бутине и држим их. Прилазиш ми скорз близу – ближе није могуће – ближе – то је само унутра… Ја знам – шта хоћу, и налазим занимацију рукама, да бих сачекао твоје – подижем твоје ноге, узимам сваку за глежањ, притишћем их уз своје лице и чекам… немам више снага да бих чекао, али чекам…и твоје руке налазе мој полни орган, твоји прсти га обухватају и почињу да дрхте од узбуђења, које се преноси од њега. Измучен ишчекивањем, почињем лагано да се крећем, и он почиње да клизи у твојим рукама. Ти га притишћеш уз чврсто ка дну стомака, и његово клизање више није толико невино – измакнувши се мало, омогућавам ти да га мало обориш, и ето, он се упире у нешто врело и влажно. Спуштам твоје ноге, оне лежу напето, ја сам стиснут њима као клештама, обухватам твоје руке, јер нисам могао да их одвојим од себе, није било реално, и осетим како твоје песнице постају час мање, час веће – следећи покрете мог полног органа, чија врелина кроз твоје прсте долази до мојих. И, ево осетим, како се налазим на улазу. И свеједно – преодолевам себе још једном – док се измичем и стављам своју руку преко… моји прсти развлаче твоје… и моментално постају влажни – желим да знам тај укус – измичем се и лежем између твојих ногу, али твоје руке ме траже, и онда се окрећем и лежем на тебе. Сад и моје, и твоје усне могу да нађу све што буду хтели… Стављам руке испод твоје задњице и она се полако подиже, додирујем твоје усне својим уснама, увлачим твоју влагу, лижем језиком између, једва додирујући отвор, који се у спазматичкој страсти час скупља, час шири – крајем језика лагано улазим унутра… и тог тренутка се моментално савијам, јер су твоје руке, које су држале мој полни орган уступиле место свом нежном језику – и ја не могу више – притишћем оно, што више не могу да назовем полним органом – припијам своје пламе уз твоје усне, и оне се лагано отварају, ја улазим унутра, а мој језик улази у тебе, и наше стењање се спаја,салива… Нисмо способни ништа да радимо – ја сам у теби, не, ми смо један у другоме и лежимо, осећајући како наше душе улазе један у другу тако, како то пре није било могуће. Лижем те у круг – у теби, и осетим како се твоји зуби забадају у мене, а језик је нежно припијен. Почињем да се крећем, и твоје руке лежу право на моју задњицу, подижући се и спуштајући се заједно са њима, ти их стишћеш јако снажно…
Да није ово, што смо тек започели – могли смо већ десет пута доживети оргазам, то није за нас – ја лежем поред, љубим твоје брадавице – нежно их грицкам – грлимо се – дрхтимо од страсти. Требамо да заспимо, да бих сутра кад се пробудимо, све поновили, али са још већом љубављу и са новом енергијом. Зар можемо да спавамо, кад смо тако узбуђени? Зар можемо да заспимо, кад су нам тела преплетена, кад си спремна зубима да потргаш покривач, да бих погледала моје тело, кад ја жели не да владам тобом – не – желим да те силујем. Желим да скочим на тебе, да ти свежем руке, да раширим ноге – некултурно, вулгарно – и са све снаге увалитити своју страст – да викнеш од дивљег задовољства, да те ухватим за груди, и држећи те –убадати се у тебе све док твој врисак не пређе у стењање, у завијање, док ти се нме појаве сузе у очима, и онда ћу се привити уз тебе и гледаћемо се у очи док не осетимо експлозију. Да нисмо били способни на нешто више, ми би то урадили… али свеједно можемо заспати – научимо ћемо се да спавамо, када тело гори, а душа светлуца, да бих се сутра пробудили и продужили свој пут…сутра – то звучи мало наивно, јер се ми будимо за сат времена и бацамо се једно на друго, да бих опет одустали и поново заспали, и опет се пробудили…
Да ли је то твој сан или није сан? Полни орган, који излази из тебе – сав у менструалној крви – то је мач, који излази из срца. Брадавице боје крви и крв боје брадавица. Ноге раширене благо и мало савијене – стопе разбацане у различите стране… Очи, које су постале разроке од дивље страсти, ноздре, осећајне и осетљиве на додир језика, полуотворена уста иза којих се види влажни рози језик, који још чува укус полног органа, чији укус и схватање тога да он хоће баш тако да сврши – у уста – то све посебно излуђује и пали. Његове усне, које клизе по твојој нози, он ти гризе ножне прсте, додирује их нежно и уједно се припија чврсто језиком. Ти обухваташ уснама напети полни орган, који има све мање места код тебе у устима и мораш да га ухватиш, глава му клизи по твом језику ка грлуи заустављена, поново се враћа ка уснама и поново стреми да уђе унутра, његова чврста задњица, која се час спушта, час подиже изнад твог лица, стављаш на њу руке, забадаш своје ноктиће у њу и идеш доле…дуже, лагано стењање се чује, кад твој прст клизне у увалу и уђе мало дубље…и кад си већ у лудилу због додира , учињених његовим језиком, који мази твој клиторис и усне, његовимпрстима, који су ушли у тебе – лагано, али свеједно, довољно осећајно грицкаш његов полни орган, а он, као коњ, ко шибају, више не може да издржи, уздиже се код тебе у устима, и одједном, млаз вреле сперме… и његова глава, снажно стиснута твојим бутинама, и твоје груди, обухваћене ватром страсти, и брадавице, које су се стврднуле и постале јако осетљиве чак и на лагане додире његовог стомака…
Како ми је било лепо данас са тобом… наше мажење – све је тако природно и прелепо – као играње зечева на ливади у сунчан дан. Као процветала вишња… То је тако необично – добијати највеће еротско задовољаство и уједно естетско задовољство, и одмах се моја мисао обрадује, која нас лагано додирује и играјући се, врти се у својим ликовима, асоцијацијама, види невероватне парадоксе и неочекиване и кристалне везе, моје срце зрачи само себе у тебе, цело моје биће – то је просто музички инструмент – еолова харфа, на којој свира ветрић твоје љубави… и наши звуци се спајају и не постоји ништа што је вишак.Ти си већ заспала, а ја те кришом откривам и посматрам те…дишеш мирно, твоје груди…како ме маме…сретница – ти спаваш! Јако тихо –само да те не пробудим – додирујем уснама твоје брадавице…стављам га у уста и просто га тако држим…скидам покривач са тебе – код мене је вруће – нећеш се смрзнути…како си лепа…љубим твоје руке од дланова па до лактова, од лактова до рамена… шта да радим са својим полним органом… он је већ јао напаљен…додирујем њиме твоју бутину и обамирем…полако – јако тихо стављам на тебе ногу и припијам се полним органом уз тебе чврсто… спаваш… додирујем твоје усне својим уснама и седам поред тебе на колена. Прелепа си…твоје тело чак и у сну одише страст…твоја рука лежи на њој…ја је смичем и гњурам између твојих стиснутих ногу. Како тамо мирише…какав мирис…каква срећа, што си се толико уморила и ниси отишла у купатило! Удишем га пуним плућима и он продире у мене, испуњава ми сва плућа, улази у моју крв, продире у моје биће…као лопов, као ноћни лопов кришом љубим твоје колено, спуштам се ниже – ка твојим стопама – тако волим да их волим… и ево, мој образ већ осећа нежност твоје коже, и моје усне се примичу ка њој…дижем твоју ногу и померам је од друге ноге… и ту мњ осину једна прелепа идеја – седам код њене главе и полним органом додирујем њено лице…то је немогуће…додирујем њиме твоје очи, твој нос, усне, седам изнад тебе, моја глава лагано додирује твоје усне…где налазим снаге да трпим то, не знам…узимам полни орган у руку и додирујем са њим твоје усне…још…још…хоћу унутра…само да те не пробудим…моји прсти полако развлаче твоје усне и зубе, полако…баш полако…и ево, већ могу, већ могу, али никако да се одлучим, полни орган је застао на самој граници и ево, улазим…улазим…обамро сам…гледам твоје лице…свој полни орган, надувен, отечен, али свој полни орган ја видим само на пола… и одједном почињем да осећам додир твог језика и додир твојих усана…али не, ниси се пробудила…ти, као мало дете, просто сисаш своју цуцлу…то…како да издржим…гризем своју усну и осетим крв…само ме то трезни…почињем јако лагано и јако тихе да се крећем – не могу да одвојим очи од твог лица, од твојих усана, у којима је мој полни орган и одступа назад…вероватно сањаш леп санJможда – сањаш баш то, што се дешава. Гледам твоје очи, продирем кроз капке и видим…видим…да, видим …да сањаш, како ја спавам, а ти нежно лижеш мој полни орган, облизујеш га, твој језик пролази свуда, ужива у тој страсти, која је била између нас синоћ…трљаш нос од мој полни орган, додирујеш уснама његову влажну главицу, полако спушташ главу и пушташ га у себе и лагано грицкаш…да осетиш његову чврстину, и појављује ти се луда мисао – спушташ се ниже, лежеш између мојих ногу, љубиш колена, тако је тешко одвојити се од њих…префињена лепота јаког мушког колена…гризеш ногу изнад колена и мишићи испод твојих зуба почињу да реагују…дижеш се мало више, нестрпљиво ми шириш ноге, хваташ мој полни орган, подижеш га, спушташ се ниже, лижеш га…обоје се штрецамо – твој језик ме лагано мази..и тако жели унутра…ко то сања? …ја већ одавно то не знам…можда – то ја сањам да ти сањаш…нежно лежем на тебе, осетим твоје тело испод свог, мој полни орган додирује твој, упире у њу, спуштам се мало ниже… у сну је то могуће…у сну…то је све у сну…вероватно…гледам твоје лице и осећам како тамо попушта…како се шири и пушта…тако буновно…тако нехотице…и, ево, већ се отворило, а тамо…тамо су тропске врућине, колико влаге…клизнути унутра – то је секунд посла, али ја то развлачим на сат времена…дигнувши се, стављам своје ноге уздуж твојих и притишћем их… сад су твоје ноге чврсто стиснуте, спојене…лежем на тебе, грлим те око врата, затварам очи, опуштам се…просто лежим на теби…скоро невино…сад само лагано клижење…бесконачно лагано клижење…куд?…клизим у неки други свет…то чак није сан…ми смо ту заједно – ми смо заједно – сунце, трава, прозирна вода…седимо на брежуљку речице…ти си спустила ноге доле, ја те грлим одпозади и љубим твоју косу…наше руке су се среле и онемеле…вечност нас посматра и завиди нашој тренутној срећи… јаки плавооки људи пролазе поред и смеју нам се и ми им узвраћамо осмехе…тај смех се распршава изнад нас као сребрни гром и са неба почиње да пада златна киша, благи златни млазеви…свет одједном почиње да се изгиба и отвара своја безбројне димензије, и поглед продире свуд – и постаје све оно, што види…и безбројне промене се догађају са нама у том уједињеном тренутку непостигнутог…