Према беспрекидним ОзО

07-01-00 Милион ОзО

Овај део желим да отпочнем  тако што ћу праксу сакупљања милиона аката изазивања ОзО сматрам основном, а све остало – секундарним, додатним. Поновићу да се та пракса садржи у томе, да практичар ставља испред себе циљ да сакупи милион аката изазивања ОзО, имајући у виду, да кад сакупи тај милион, или чак раније, већ ће доживљавати ОзО нон-стоп, и пред њим ће се појавити нове перспективе. Рачуна се било који пљусак ОзО – чак слабог интензитета, чак скроз неприметљив, чак онај, који траје само једну секунду. Сабирање изазваних ОзО се спроводи без записивања, усмено – то омогућава да се додатно концентришеш на ОзО, да се „не успаваш“. На крају дана сви сакупљени ОзО се сабиру са оним, што је било сакупљено од раније, и тај број је већ целисходно писмено фиксирати. Ефикасније је да почнеш да бројиш доживљене данас ОзО, почев од нуле, него да их додајеш на оне које си доживела раније, јер бројеви према 100 или неколико стотина ће бити слични оним величинама, са којима се човек сусреће у свом свакидашњем животу, и више стварају резонансу са предосећајем усхићења, упорношћу и стремљењем.

Укупна количина сакупљених ОзО исто јесте озарени фактор. На пример, затвореник, који из дана у дан боде затворске зидове са својим шрафцигером, доживљава појачавање упорности, предосећај усхићења, кад гледа на прашину која се направила због бушења зида.

Пракса сакупљања ОзО – централна у целој ППП. Све остало је секундарно. Ако реч „изазивање“ није резонансна, може се употребљавати фраза„ ускакање у ОзО“, „присећања себе у ОзО“ и т.д.

07-01-01 Улога оданости на путу према екстатичним ОзО

Прво искуство доживљавања еОзО оставља велики утисак, велики траг, чак ако су трајали само пар секунди. Од првог тренутка и заувек успомене о еОзО стабилно заузимају место у првом реду у систему најбитнијих ствари, а жеља за њиховим поновним доживљавањем јесте нешто најтајанственије. Постизање еОзО може да се означи као трећи велики „квант“ праксе (први – то је изазивање и уклањање помрачења, други – откривање и култивисање ОзО).

Што се чешће и интензивније испољавају пљусци еОзО, што дужи они постају – већ не трају 1-2 секунде, него 5-10, све ће се сигурније и упорније испољавати радосна жеља да нађеш најкраћи пут ка њима, да испољиш најефикасније праксе, које воде у тај неописиви свет. Наравно, настављање уклањања помрачења и култивисања ОзО – то су она два фронта радова, који су безусловно фундамент, основа било које праксе, која води до еОзО. На било који начин не треба дозвољавати опадање упорности и одлучности у вршењу тих радова, постизати искључиву, сјајну беспрекорност. Али, то не значи да ту није место тражењу повећања коефицијента корисног рада, повећања ефикасности улаганих напора.

У сваком конкретном тренутку формална пракса може бити усмерена на култивисање једног конкретног ОзО. Ако неки пар ОзО ствара стабилан акорд, ја за време одређеног тренинга могу да изазовем одмах та оба ОзО, буквално истовремено. Исто тако, возећи аутомобил, ја „истовремено“ контролишем одмах 10 параметара и управљам са њима. У ствари, пажња се тако брзо смиче са једног на други, да све активности делују извршене истовремено. Али ипак, док се бавим са нечим једним, не могу да се бавим и нечим другим. Наравно, сви ОзО у одређеном степену стварају резонансу између себе, и, изазивајући, на пример, осећај лепоте, ја са великом вероватноћом доживљавам и блаженство, и оданост, и још било шта, а можда ће се појавити и непознат ОзО. Али свеједно дилема остаје – конкретно овог тренутка – који ОзО да се изабере, да бих се испољавао? Онај, који сад највише желиш?  Наравно, али питање „који сад ОзО да изаберем, да бих испољавајући га што пре дошао до еОзО“ је исто тако изазвано радосном жељом да што пре дођеш до еОзО, поготово, што је разлика у интензитету жеља за доживљавањем различитих ОзО често врло незначајна.

Зато се и појављује жеља за истраживањем различитих ОзО, односно њихове максималне резонансе са еОзО. Није искључено да ће истраживање показати да нема битне разлике међу ОзО, у том аспекту. Али, ако на крају приметимо да неки ОзО ствара много већу резонансу са еОзО, него остали, то ће онда бити јако важно откриће, јер ће омогућити да се повећа темпо кретања ка еОзО 10 пута више (јер ћу се уместо испољавања десетине различитих ОзО, које ја познајем, концентрисати, као прво, на том једном). Постављање таквог питања посебно издваја истраживање и култивисање ОзО. Онај, који не зна одговор на њега има избор – или одмах да покаже тај ОзО ономе практичару, чију праксу омогућава, или да му да доста времена да сам нађе тај одговор (јер тражење одговора – то је врло сложан посао – неопходно је проживљавати различите ОзО, разликовати их, упоређивати резонансне особине и т.д.), или уопште да не да одговор и само да каже да се тај ОзО, који се одликује од осталих снагом своје резонансе са еОзО, ипак постоји. Први начин лишава практичара радости због самосталног истраживања и вршења тог конкретног открића, али му чува много времена, јер свакаквих открића и истраживања ће свеједно бити бесконачно много. Трећи начин омогућава човеку да потпуно проживи сву грандиозност тог открића, али уз то, пуно времена губи на не баш ефикасне праксе. Други начин сматрам да је најбољи, али у ситуацији, кад пишем књигу, немам избора, и морам да следим први начин, имајући у виду да практичар – почетник може уместо постизања јасноће по том питању, уместо апробација у свом искуству намамити се на „говорницу“, на пример, „езотеричара“, који се не баве никаквим праксама, него само науче да жонглирају звучним речима и фразама.

Оно што највише спречава постизање еОзО – по том питању је све колико толико јасно одмах – то су, као прво, агресивне НЕ и оргазми. Добар примерак је прича о једном тибетском лами, који је после много година ненормалних патњи, које је доживео у затвору, недавно, једва жив успео да побегне из тог пакла, био извезен из државе и дао интервју. Између осталог су га питали – да ли је доживљавао страх? Он је одговорио – наравно да јесте. Страх од чега? Подразумевало се, да од смрти, или да ће га због зверских патњи излудети или да ће га натерати да оцинкари друге монахе. Он је одговорио – бојао сам се да ћу доживети мржњу према мојим мучитељима и да ћу престати да доживљавам жалост према њима. Тај човек зна која је цена агресивних НЕ и није спреман да је плати ни у којим околностима, чак и да га зверски муче.

Дакле – постоји такав ОзО, чија је улога у постизању еОзО огромна – то је оданост. И од тог тренутка, када ти то постаје јасно, управо истраживање и култивисање оданости постаје главни покус, на ком је концентрисана сва пажња практичара.

(Ако читалац не разликује баш јасно тај ОзО, који ја називам „оданост“, може даље у тексту да мења ту реч на „искључиво јарку и продорну симпатију“).

07-01-02 Озарени фактори за оданост

Откриће које се садржи у томе да оданост битно, доста јасније, него остали ОзО ствара резонансу са еОзО, има огроман значај. Сад се сво мноштво стазица и путева, које се састоји од култивисања и истраживања десетина различитих ОзО, попунило са магистралним путем – истраживањем и култивисањем, оданости.

Као прво, појављује се жеља да истражујеш – који озарени фактори (ОзФ) стварају највећу резонансу са оданошћу?

Бића, која доживљавају ОзО, јесу ОЗФ? Наравно, али постоји нијанса, која води до значајнијих закључака. Замислимо Рамакришну, који доживљава самадхи. Или Буду Гаутаму у нирвани. Или Миларепу који је постигао дугино тело. Појављује ли се оданост? Појављује се. А сад, замислимо Рамакришну у то време, кад он, док још није постигао стабилну способност за доживљавањем самадхи, из трена у трен, из дана у дан, из месеца у месец, скоро без сна и одмора тврди само ово: „Хоћу да видим Мајку Кали и доживим блаженство“, удара се од зид због очаја, гребе лице до крви од под своје собе, бесно се предаје пракси изражавања своје жеље. Да ли се појављује резонанса са оданошћу? Да. И то много јача. Исто се дешава, кад замишљамо Миларепу, који улагањем прекомерних напора савладава своју тупавост, страх, инертност, скоро да погине у пећини због исцрпљености, али је одлучио да по било коју цену продре до ОзО. Одатле проистиче и прост закључак, који може да се потврди следећим искуствима:усмереност – врло јак ОзФ за оданост. Али најјачи ОзФ за оданост је управо оданост.

Тим истим путем, путем простих упоређивања и мерења интензитета оданости може се открити још један јак за оданост ОзФ – искреност.

Ако напишемо ликове који стварају резонансу са оданошћу, онда их можемо рангирати по интензитету резонансе на следећи начин:

*) бића, која доживљавју екстатичне ОзО, а такође елементи из њихових животних описа, слике, текстови, изреке, посебно оне, које се тичу очајних, храбрих напора, испољавања оданости.

*) практичари који се боре за ОзО, али још нису постигли еОзО и доживљавају мноштво помрачења.

(Tа слика ствара мању резонансу са оданошћу,  него прва, јер они, који често доживљавају помрачења  мање су усмерени и мање искрени, него они, који су постигли еОзО).

*) они, који би могли да почну да се боре за ОзО, ако би сазнали о њиховом постојању, о могућности да прекину да доживљавају помрачења, о пракси. Делује да ти људи изазивају симпатију својом склоношћу ка тражењу слободе, нежељом да живе обичан тупав живот, спремношћу да „препознају на први поглед“ идеју постојања ОзО, могућност да живе без НЕ.

(Зато може да се направи закључак да је трећи најзначајнији ОзФ за оданост симпатија, нежност“).

*) њушке Земље: не-камење, не-ветар, не-планине, не-магла, не-облаци и т.д.

(Зато може да се закључи да је четврти најзначајнији  ОзФ за оданост осећај лепоте).

Без обзира на то да се ОзФ расположени исто као што иде смањење интензитета њихове резонансе са оданошћу, у сваком тренутку било који од њих може да испадне најинтензивнији у датим околностима.

Дакле: 1) оданост, 2) стремљење, 3) искреност, 4) симпатија, 5) осећај лепоте.

07-01-03 Блаженство и оданост

Истраживање резонансних особина оданости води ка  невероватном резултату: најјаснија резонанса оданости настаје са …са блаженством! Тај резултат је невероватан, јер за свакидашњи разум, то јест онај, који није скроз интегрисао у свој систем представа све оно, што се тиче света ОзО, оданост и блаженство су супротности, тотално неускладиви опажаји. „Оданост“ се асоцира са фразом „све за некога“, схвата се као граница одрицања, а „блаженство“ – са фразом „све за себе“, граница егоистичних стремљења. Култивисање оданости води ка пљусцима блаженства невероватне јачине, трајности, дубине и продорности. То води ка „скретању пажње“ са праксе изазивања оданости на концентрисање блаженства. Оптималан начин понашања – схватати то и следити радосне жеље.

Чини се, да чак најмање ефикасна пракса даје видљиве резултате, ако се она примењује за изазивање оданости – таква је снага тог ОзО. Чак обично понављање речи „оданост“, то јест „хладно присећање“, даје видљив резултат. Али, наравно, за повећавање ефикасности праксе неопходно је стално улагати напоре у истраживање оданости – директно за време њеног култивисања.

07-01-04 Оданост и ОСЗ

Лако је видети да  је „оданост“ онај ОзО, који је доста удаљен од концентрације на жељи за владањем, од концентрације на осећају сопствене значајности. Оданост је категорички неускладива са ОСЗ, и зато је лако направити закључак, да је ОСЗ најјача препрека ка оданости (и, значи, ка еОзО), а праксе уклањања ОСЗ су јако ефикасне допуне за праксу изазивања оданости. Зато посебну значајност добијају навике сталкинга, који је основна пракса савлађивања и уклањања ОСЗ. Није ни чудно, што се у праксама Дона Хуана о сталкингу, о уклањању ОСЗ удељује толико пажње.

07-01-05 Пет циклона. Торнадо.

Жеља за доживљавањем еОзО вуче за собом жељу за доживљавањем оданости, јер она на најкраћи могући начин води до пљускова еОзО. Жеља за доживљавањем оданости вуче за собом жељу да бих се појавило што више озарених фактора за њу, и пре свега, за људе, који доживљавају стремљење, искреност, према којима бих могао да доживљавам симпатију, који би стварали резонансу са осећајем лепоте, то јест жељу за појављивањем „њушака“, који искрено, бесно, упорно и одлучно стреме ка постизању ОзО и уклањању помрачења (жељу за појављивањем њушака неопходно је детаљно чистити од избацивања и додатака практичара). Жеља за појављивањем њушака вуче за собом жељу за помагањем тога, колико је год то могуће, у свим световима, на најефикасније начине, па се зато и појављује жеља за добијањем стабилних озарених схватања снова, и стицањем искустава ван тела, што омогућава тражење и налажење њушака и помагање њихове праксе у великом мноштву светова, који се откривају ономе, који је стекао искуство у схватању снова, искуство контактирања у њима са различитим бићима – исто толико стварнима, као што су они које срећемо кад смо будни. Шта преостаје да жели ономе, који има тако опширне радосне жеље, скоро циклоне, у којима је концентрисано најлепше, што постоји за њега? Преостаје му да жели да се његове јаке, тајне жеље реализују, да научи тако снажно, бесно и одричући се да жели да би се његове жеље оствариле као и због уложених напора, тако и због настанка повољних околности.

Дакле:

• Жеља за еОзО
• Жеља за доживљавањем оданости
• Жеља за појављивањем њушака
• Жеља за помагањем свих њушака
• Жеља за постизањем „намере“, то јест жеља за стицањем искуства у доживљавању рж такве снаге, таквог квалитета да се реализују, можда чак упркос томе што се то сматра скоро невероватним или немогућим.

Испољавање тих пет циклона поседује посебне особине:

• Сваки следећи циклон се сматра неизбежном последицом, најефикаснијим средством постизања тог претходног циклона.
• Њихово заједничко испољавање ствара резонансу са осећајем испуњености, асоцира се са сликом тврдог, уравнотеженог фундамента, често се појављују одговарајућа преживљавања – „чврстина“, „испуштање воље“, „сфера празнине“.
• Лако се успоставља веза „паљење – ланац“, кад испољавање једног циклона ствара резонансу са другима, и на крају се сав ланац буди – као да је планула ватра и упалила следећи елемент.

Целокупност циклона, који поседују такве особине, назваћу термином „торнадо“.

„Главни циклон“ – то је онај, који је сад испољен јасније од осталих и пали цео ланац.

Култивисање циклона води ка таквој промени његовог квалитета, која се асоцира са бреговима, који се раздвајају под напором све веће реке, чији таласи налећу упорно и снажно.

07-01-06 Праг локалне сигурности, самадхи првог сусрета. Онај, који намерава да учини нешто.

„Праг локалне сигурности“ („плс“) – такав интензитет радосне жеље или циклона (том интензитету се може присвојити значај једнак 6), за време ког се појављује сигурност (то јест позиција сазнања које одликује), која одговара обичном термину „доста образложена сигурност“, сигурност у то, да ће рж бити реализована. Постизање плс циклона је праћено појављивањем стабилног фона блаженства, посебно јасним и продорним предосећајем усхићења.

Кад циклони створе торнадо, у том тренутку, као минимум један од њих – главни – постиже плс.

У будућем ћу скраћено уместо „ за време постојања плс“ просто писати „ на плс“, ако се при томе не мења смисао фразе , на пример – „које се појављују на прагу плс“. Да бих те фразе постале звучније и стварале резонансу са ОзО, реч „плс“ ћу мењати на сличну њој реч „ливада“ – „ ОзО који се појављују на ливади“.

„Праг локалне сигурности“ 5-ог циклона (рж за постизањем намере) назваћу „праг тоталне сигурности“ („птс“), јер, као прво, постизање петим циклоном плс аутоматски води ка томе да га и остала четири постижу. Као друго, у тренутку постизања петим циклоном плс појављује се необичан ефекат – почињу једно за другим да се испољавају ОзО, и ти зачуђено хваташ хемијску оловку и почињеш да записујеш – „пети циклон за време постизања плс ствара јаку резонансу са блаженством, ликовањем, свежином, оданошћу, осећајем тајне, безбрижношћу, одушевљеношћу…“, ОзО се испољавају један за другим и то врло снажно и уочљиво, као лампице на јелки – њих је све више и више, и ти постепено схваташ – догодило се нешто необично, остављаш хемијску оловку и зачуђен застајеш, а ОзО један за другим се и даље испољава, као искре, стварајући неописиву симфонију, не постоје речи да се то опише. Доживљаваш срећу – неподношљиву, екстатичну, невероватну, сјајну. А после се појављује јасноћа – „сви ОзО се окупљају заједно, сви су ту, то је спајање, то је место њиховог окупљања, то је управо оно, о чему је писао Бодх – то је „самадхи“. И стварно – то је самадхи – то је први ниво самадхи, који називам „самадхи првог сусрета“. Доживљавајући самадхи првог сусрета, ти са невероватном јасноћом схваташ – ево га почетак правог путовања.

Та – ма: „Појављује се толико ОзО, да не могу тачно да кажем, шта са чиме ствара резонансу, који парови стварају искрице. Толико их је пуно и сви су толико јасни, интензивни, навалили су се као шаљиви лавићи, који грицкају једни друге за уши, гуркају се, скачу један преко другог, хватају се и играју се. Сви озарени фактори, који су раније стварали резонансу са неким ОзО, сад су постали једна целина. Раније су то били делови, а сад су се спојили у нешто јединствено, дубоко и неподношљиво. Сви ОзО су се спојили и ојачали неколико пута. Нема граница тела – све, што сам некад називала „собом“, избрисало се, све је сапрано  таласом олује  – све, без остатка. Доње шапе се тресу, најежила сам се по целом телу, све је страшно бучно и пресијава се“.

Та-на: „за време извођења било ког ОзО на ливаду, појачава се онај ОзО, са којим ствара резонансу рж“.

Птс – то је стање, у ком постоји вибрирајућа сигурност у то, да ће јаке, праве радосне жеље неминовно, у било ком облику, бити реализоване. У том тренутку се руши стари, вечно присутан код нас страх од будућности, страх од непријатељских или неповољних околности. Престаје непријатељско супротстављање  себе и света, које увек постоји, иако се не одликује човеком, чак онда, кад сматра себе безбрижним, сретним, задовољним и доживљава интензивне ПЕ.

Истраживање птс и везаних за њега стања – то је пут ка спознавању тајни „намера“. „Птс–ничар“ – то је практичар, који понекад доживљава птс, практичар, који га истражује.

Радосна жеља + предосећај усхићења +сигурност на стадијуму „ прага локалне сигурности“ – то су они опажаји, који су се испољили истовремено и састављају „ембрион намере“ или „намерица“.

У ком степену постизање плс утиче на ток околности, које, како делује, никако од мене не зависе, и каква је технологија тачног истраживања тог питања, да ли одговорна за то пракса промене сигурности – то мора да се сазна у следећим истраживањима озареног сазнања које одликује – гледај даље.

Ја издвајам два типа сигурности, и разлика у њима се посебно испупчено испољава онда, кад је постигнут плс:

а) сигурност, коју прате ( образложене) претпоставке о томе, да та рж може да се реализује

б) сигурност, коју не прате такве претпоставке због одсутства разлога, због одсутства основа за то. Сигурност првог типа назваћемо „упареном“ , а другог типа – „изолованом“.

Поделићемо жеље на две класе:

а) жеље, чија реализација зависи искључиво од мојих напора (на пример, жеља да научим страни језик) – „жеље-кртице“ или просто „кртице“)

в) жеље, реализација којих зависи не само и не толико од мојих напора, него и од околности (на пример жеља да се појаве њушке) – „жеље – ласте-брегунице“ или просто „ласте-брегунице“.

Плс се постиже лакше за рж првог типа, и теже –  за рж другог типа.

Препреке за постизање плс ластама-брегуницама:

• страх од пораза – одједном ћу бити сигуран да ће се појавити нове њушке, а оне се у ствари нису ни појавиле – на крају, снага скептика ће се повећати, теже ће ми бити да постигнем плс, а не желим да отежавам плс, јер је везан са наглим растом ОзО. Што се тиче жеља, чији рокови нису ограничени (слично жељама нових њушки), та препрека је једнака нули. Тај страх може да се савлада директним елагањем напора.
• Страх од тога, да ћу вршити напоре „узалуд“. На пример, бићу сигуран да ће се њушке појавити, и та сигурност ће бити разлог за појављивање низа других жеља – на пример, појавиће се рж да стварам и постављам чланке на сајту. Ако се на крају њушке не појаве, испашће да је време, које је било изгубљено на постављање огласа, било изгубљено неефикасно или, као минимум, не доста ефикасно, имајући у виду да  су преживљавање и реализација рж  сами по себи  јаки ОзФ, независно од резултата. Ипак, да није било сигурности у то, што се на крају није ни догодило, могао бих да се бацим на неку другу делатност, која бих осим задовољства од доживљавања и реализације рж, довела  још и до додатног резултата у виду реализоване рж.

Начин савлађивања тог страха:

а) помоћу улагања директног напора и концентрисања на ОзО,  који се појављују на ливади.

б) Јасноћа у то да не постоји начин да се унапред препозна – која ће ласта-брегуница бити реализована, а која не, тако да би једини излаз би био да се скроз одрекнеш активности, које су усмерене на реализацију ласта-брегуница, што је скроз немогуће, јер се торнадо уопште састоји од њих на 4/5, и осим тога, у том случају бих се скроз примирио са тиме да ласте-брегунице неће бити реализоване, прекинуо бих активности у постизању онога, што је за мене првенствено важно, најзначајније – то је савршено апсурдно, имајући у виду да ће многе ласте-брегунице свеједно бити реализоване.

в) Јасноћа у то, да због високе резонансне и логичке везе између ласта-брегуница, које улазе у патину (то јест, због постојања валентних веза између њих), сигурност у реализацију било које од њих, као и жеља за њиховом реализацијом и активности за њихову реализацију, помажу појачавање интензитета и реализацију свих осталих (многе активности, усмерене на реализацију кристала имају велики удео у реализацију других). Тако да, чак ако неки од кристала на крају не буде реализован, или ће бити реализован делимично, свеједно је – као и доживљена сигурност, тако и извршене активности за реализацију тог кристала и доживљени уз то ОзО, имају велики удео у општем процесу покретања.

г) Ствар је у томе, да док се култивише сигурност, док се преживљавају рж, врши се много открића, долази до сталних резонанси са ОзО, и извући ласте-брегунице из тог процеса – значи ставити довести своју праксу до нуле.

*) Ако се током испољавања сигурности у то, да ћеш моћи успешно да решиш неки задатак, појављује јака радосна жеља да се бавиш тиме, кад, на пример, без испољавања те сигурности те жеље није било, то значи да се код тебе формирао и да се одржава позадина „пораза“ – механичке сигурности у то, да ти не можеш да решиш тај задатак.

То значи, да испољавање сигурности у то да ћеш успети успешно да урадиш то или оно, јесте ефикасан начин за проналажењем сузбијених жеља, а такође за помагање њиховог слободног испољавања.

07-01-07 Испирање оданошћу

„Испирање оданошћу“ – то је таква пракса, за време које долази до сталног пребацивања на преживљавање оданости или на јарку жељу за оданошћу. „Хладно испирање“ – такво, за време ког не успеваш да доживиш оданост или јарку жељу за оданошћу, и само се изговара реч „оданост“ (наглас или у УД), или се испољавају слике, које стварају резонансу са оданошћу. Дакле, могу се испирати са оданошћу и активности, и жеље, и размишљања. На пример, понављајући научене речи из страног језика, ја, после сваког понављања могу да поновим реч „оданост“ – то је јако просто, приступачно у било којим околностима. Или, доживљавајући и реализујући жељу за играњем у шах, ја периодички враћам пажњу на оданост.

Испирање оданошћу води ка томе, да постаје очигледније раслојавање опажаја на две категорије – оне, који овог тренутка стварају резонансу са оданошћу, и оне, који не стварају резонансу. То омогућава формирање радосне жеље за одбацивањем опажаја, који не стварају резонансу и култивисањем оних, који стварају резонансу, што води као уочљивој промени квалитета живота – оданост постаје лакше изазвати, а уједно се повећава удео ОзО уопште, радосне жеље постају очигледније и јаче. Као последица, и торнадо почиње да се испољава чешће и јасније.

07-01-08 Продорна мрежа

Проживљавање пет циклона, торнада, испирање оданошћу и посебно искуство самадхи, води ка једној врло битној промени – сад као да је преко ње пребачена танка, осећајна мрежа, и сваки покрет, мисао, емоција, жеља каче је, она се тресе и појављује се фон блаженства. „Пребачена“ – чак није одговарајућа реч. Као да та мрежа пролази кроз саму срж свих тих опажаја. Увешћу термин „продорна мрежа“ – каскада резонанси различитих опажаја и ОзО, које прате многобројни пљусци у различитим деловима тела (као прво, центар груди, грло, срце).

Продорна мрежа има улогу камертона, као да усмерава опажаје на резонансу са ОзО, водећи ка појављивању радосних жеља за чишћењем тог места од опажаја, који не стварају резонансу у том тренутку са ОзО.

07-01-09 Кристални агрегат. Патина.

„Елемент кристалног агрегата“ или „кристал“ – радосна жеља, која поседује следеће особине:

1) логички је повезана са циклоном, који улази у торнадо (директно или преко других елемената), то јест, то означава да постоје разлози да се претпостави, да ће резултат или процес реализације једног од њих олакшати, убрзати, интензирати реализацију другог – помоћу стварања неопходних или повољних услова;

2) његово испољавање води ка „пробојној резонанси“ – резонанси са циклоном (директно или преко неких других елемената), са другим кристалима, са могућим успутним одазовом по целом ланцу циклона, по продорној мрежи.

Пар веза између кристала: „логичка веза“+“резонансна веза“ назваћу „валентна веза“.

Сав разгранати ланац таквих жеља, који почиње од циклона, зваће се „кристални агрегат“.

Разграната мрежа кристалног агрегата, која почиње у сваком од пет циклона, поседује такву особину, да се међу елементима споредних кристалних агрегата појављују валентне везе. На крају се ствара структура, коју ћу назвати „патина“ – целокупност циклона, који састављају торнадо, кристале и валентне везе.

Ако се у патини налази огромна количина кристала, то не води ка скретању пажње, управо због продорне резонансе. Обрнуто – то води ка ојачавању радосних жеља, њихових узајамних резонанси, ка лакшем постизању прагова локалне сигурности.

Реализацију радосне жеље, коју прати блаженство или уживање, које се појављује као последица резонансе са патином, назваћу „озарена реализација“.

Кристал, који је објекат кристала „желим да култивишем плс“, неопходно је означити једним посебним термином, јер се његова испољавања много одликују од осталих кристала. Главна одлика – тај кристал је праћен екстатичним ОзО, постаје снажнији ОзФ за еОзО. Назваћу га „турмалин“.

07-01-10 Интеграција кристала. Карта. Штрасеви. Канџе. Артефакти

„Интеграција кристала“ у кристални агрегат се закључује у томе, да нека од радосних жеља, која се раније сматра и проживљавала као нешто посебно, налази своје место у кристалном агрегату након стварања валентних веза. Целисходно је имати графички изглед патине – „карту патине“, где свака рж стоји на свом месту и где су показане све постојеће валентне везе. Интегрисање сваког новог кристала – то је врло радостан догађај, јер:

1) резонанса пролеће као шаљиви пас по целом кристалном агрегату, а понекад и по целој патини, по продорној мрежи, и јурца колико год жели

2) нови кристал отвара нови фронт за истраживање, нове области добијања задовољстава, јер та рж сад добија посебан интензитет, посебну „продорну способност“, посебну радост. Припајање рж ка кристалном агрегату омогућава му да много лакше постигне праг локалне сигурности, што битно олакшава реализацију жеље чак и у оним случајевима, кад нема јасноће у то, како се то заправо догодило, чак у случајевима, кад постоје разлози да се претпостави да је реализација врло отежана или да скоро није могућа.

Ако постоји претпоставка да нека рж може постати кристал, целисходно је спровести низ „интеграционих активности“:

• проследити његове логичке везе са постојећим кристалима или циклонима – да ли постоје, колико су дефинисани
• извршити многобројно скретање пажње са истраживане рж на кристални агрегат и обрнуто – као да хоћеш „да их приближиш“, и провериш – да ли се појављује резонанса.
• за време тога вршити испирање рж са оданошћу, да бих се очистила од могућих смеса механичких жеља.

Понекад, након тих активности, чак и ако постоји логичка веза, резонанса се не појављује. Али, ако се резонанса појављује, дешава се то онда врло очито, као кад орао својим канџама хвата рибу. Ефекат таквог  прихватања, назваћу „качењем“. Тражење места рж у патини подсећа на процедуру постављања магнетића – стављаш на једно место – нема прихватања, на друго – нема, на треће место ставиш – долази до прихватања!

Ако се након деловања такве механичке жеље чињеница одсутства качења сузбија, и нека жеља се убацује у карту патине, без обзира на искреност, онда сузбијање чињеница одсутства качења или додатака о постојању качења, свеједно се неће одржати тамо – испашће.

Стварање карте патине – то је невероватно занимљива процедура, за време које открића испадају, као искрице (неминовно многобројно и јако тровање „грозницом открића“, зато је врло целисходно не заборављати жељу за слагањем открића, навикавајући се на нови ниво засићености открићима).

Не одређује се одмах место рж у патини, чак није увек ни јасно –  да ли постоји тамо за њу место или не (у оном облику, у ком се сад испољава), зато је негде са стране, поред карте, целисходно имати списак „кандидата у кристале“ или „штрасове“

„Штрас“ – то је таква рж, која се не испољава често, не толико интензивно, као кристали, не долази до качења, али зато постоји логичка веза са елементима патине, и постоје разлози да се претпостави да је одсутство качења изазвано неким од помрачења, на пример страхом од пораза или смесом механичких делова. Даљње спровођење интеграционих активности што се тиче штраса,  показаће  – да ли ће он постати кристал или не.

Ако неки од кристала ствара валентну везу одједном са неколико елемената патине, онда се он уклапа у оно место, где је резонанса најочигледнија, а на осталим местима се може спровести у виду, на пример, танких штампарских слова са указивањем у заградама његовог основног места – то у оном случају, ако је карта урађена у облику excel – таблице. Ако је карта направљена графички, онда се валентне везе са споредним кристалним агрегатима могу указивати помоћу стрелица. Целисходно је имати обе карте. Као одвојен списак је целисходно написати списак кристала са  дешифровањем њихових логичких веза са горњим алкама.

За разлику од кристала, чије је испољавање врло стабилно, чија целокупност ствара нешто налик армираном костуру, постоји испољавање и нестајање (такође и у тренуцима реализације) краткотрајних радосних жеља – такве жеље ја називам „канџе“ – по аналогији са мачком, која пушта своје канџе да се попне на завесу. На пример, жеља да учиш стране језике може бити кристал, а жеља да купиш речник, то је канџа – она се испољава јасно на онај временски период, док нисам ушао да купим речник. Плус што  канџе такође поседују врло велику резонансну снагу – продорна резонанса се котура по целој патини ништа слабије, иако, можда и не толико уочљиво, као за време концентрисања и/или реализације кристала.

„Артефакт“ – резултат реализације канџе, који је изражен или материјално (купљена књига), или у било ком другом облику, који омогућава издвајање насталих промена и праћење мишљу „ то је оно, што је било урађено за време реализације рж“ (на пример, таква испољавања у активностима неког практичара, која дају основа да се претпостави да он доживљава бес, који је постигао помоћу твог активног помагања, мотивисаног канџом). Кад је пажња усмерена на артефакт, и још кад имам у виду да је то артефакт, онда се појављује исти такав талас продорне резонансе по патини, као да канџа још није реализована. „Инервација патине“ – то је ефекат продорне резонансе по кристалима и циклонима. Дакле, што се више реализује канџи, све више ће бити око тебе артефаката, и чешће се инервисати (то јест, активирати, дејствовати) патина, стабилније и интензивније ће се испољавати ОзО у твом месту.

Искуство постизања плс и посматрања процеса целокупне промене (рж постаје снажна, ствара јаку резонансу са ОзО, појављује се интензиван и стабилан ОФ, појављује се одлучност, која светлуца због радости и предосећаја усхићења, и јако је лако уклонити скептике) води ка томе, да се можемо сетити жеља-ласта-брегуница, које су биле сузбијене или споро заборављене, јер није било јасноће  – шта може да се уради за реализацију такве жеље (на пример – желим да проживим не мање од 500 година). Сад таква јасноћа постоји – као минимум, може се извући та ласта-брегуница на ливаду, а тамо ће се видети, које се перспективе могу отворити, ако се претпостави да је постизање плс једна од етапа на путу ка повећавању могућности реализовања те рж. А ако испадне да је та ласта-брегуница кристал, онда је тек посебно  значајност њеног испољавања очигледна – он се уклапа у патину, ојачава узајамну резонансу, ствара ново слободно место за стварање валентних веза и спајање нових кристала. Испољавање сузбијених рж – то је једна од последица тренинга у постизању плс.

07-01-11 Пракса одрезивања

„Пракса одсецања“  се састоји у томе, да кад доживљавам очигледно механичку жељу, или жељу, у којој очигледно постоји приметљив део механичких елемената, покушавам да „ставим“ ту жељу на неко место у патини, то јест, вршим брзо скретање пажње са патине на ту жељу. На крају се појављује ефекат „одбацивања“ механичког елемента – она се очито јасно проживљава као туђа, неинтересантна, појављује се жеља да је одбациш, појављује се лагани умор од покушаја да сместиш ту жељу у патину, и она, на крају, много брже губи снагу, него за време исцрпљивања. То је трећа врста прекидања власти мж (прва – исцрпљивање, друга – уклањање) – најефикаснија, по мом мишљењу, и захтева најмање напора.

Кристали поседују толики интензитет, да због одсутства навике на тако нешто можеш да се „ошамутиш“, – толико је привлачно уживати из сата у сат, из дана у дан у реализацији јаке радосне жеље, доживљавајући толико резонанси, пљускова ОзО, да у неком тренутку долази до одвајања кристала од патине, ти се толико удубљујеш у њега, да заборављаш да вршиш активности за интеграцију, престајеш да „освежаваш валентне везе“, и на крају, рж као да се одваја од орбите, брзо зараста механичким елементима. Али, за време стицања искуства, такви падови могу да се без посебних напора заустављају, помоћу сталног освежавања веза.

07-01-12 Тренинг озареног сазнања које одликује (ОСО).

Велики значај за идуће развијање жеље за намером има тренирање озареног сазнања које одликује. Обично, кад постоји неколико могућих сценарија одвијања догађаја, човек доживљава болну предност, то јест, рачуна на неки свршетак, надајући се да ће у том случају бар мало боље да живи, а при помисли о могућности других исхода, доживљава НЕ, доживљава страх од будућих НЕ. На пример, седећи на аеродрому у ишчекивању свог лета, тај човек ће доживљавати мноштво НЕ и НФО – досаду, нервозу, умор и његове ће емоције бити све јаче, ако буде мислио да ће његов лет бити одложен поново. Други човек може да има у виду, да му, као прво, никакав исход не гарантује испуњен живот – досада и сивило и остале НЕ се могу доживљавати у било којим околностима, што је лако приметити, ако посматрате људе, који су се нашли у таквим околностима, према којима су дуго стремили и сматрали да је то услов њихове среће или, барем, задовољства. Као друго, испуњеност живота може да се осети у било којим околностима, укључујући и ситуацију, кад цео дан или ноћ, или два дана и две ноћи, три дана и три ноћи седиш у ишчекивању, на аеродрому – ако се у то време бавиш занимљивим истраживањима, реализујеш радосне жеље.

Темељ за тренинг ОСО садржи 2 неопходне платформе:

• извршити анализирање ситуација и направити претпоставке о томе, какви су могући исходи, каква је могућност њиховог настајања;
• испунити 4 следећа услова:

*) доживљавати испуњеност живота у овом тренутку – реализовати радосне жеље, бавити се занимљивим истраживањима, интересантном праксом

*) за време анализирања могућег одвијања ситуације имати у обзиру да се помрачења, а и ОзО, могу доживљавати у било којој ситуацији, при било ком исходу

*) замишљати себе, како уживаш у животу, како се бавиш својим истраживањима, вршиш открића, у свакој од разматраних алтернатива развијања ситуације.

*) спроводити емотивно глачање, уклањајући НЕ, које се појављују, ако се аутоматски појављују при мисли о неком исходу, који се сматра као „лош“.

Уз то, постављам себи питање: да ли постоји сигурност у то, како ће се одвијати ситуација, што се тиче било ког аспекта? Или, питање може бити постављено конкретније: да ли ће авион каснити или не? Уз то, неопходно је детаљно одликовати претпоставке и сигурност, јер мисли и сигурност – то су скроз различите врсте опажаја, и може да се деси тако, да може бити основа да се претпостави, да ће до неког исхода доћи вероватно100%, а сигурност се испољава, на пример, у случају наступања другог исхода.

Даље настављам да вршим целисходне активности, с обзиром на постојеће претпоставке, и посматрам – шта ће на крају испасти – колико се сигурност, која је настала, поклапа са исходом. Сигурност може да се мења, а може и да се не мења, све зависи од одвијања догађаја, од нове информације и формирања нових претпоставки.

Користећи праксу цикличне замене сигурности, и добивши од ње повољан резултат, може се открити нови правац у истраживању – фиксираш неку сигурност, а после је замениш, а затим да гледаш – који ће бити исход. Такви експерименти ће омогућити да сазнаш више  на основу одговора на то питање – у којој мери ће зависити ток дешавања од сигурности, да ли постоји начин да се тако одвија ток догађаја, наравно, у складу са својим радосним жељама, то јест, да се постигне искуство владања намером.

Пошто искуство испољавања сигурности у условима, које сам описао горе, није апсолутно присутно код људи (сва њихова прижељкивања су искључиво болесна, то јест, праћена су масом НЕ, и што је јача жеља за конкретним исходом, јаче су НЕ и НФ), и биће потребно много експеримената да бих „зец изашао из своје јазбине“, то јест, да би сигурност почела да се испољава на ливади, очишћеној од помрачења.

07-01-13 Нови озарени (физички) осећаји (ОФО): „шаљиво пиленце“.

Процеси, који су описани горе, прати испољавање озарених (физичких) осећања (ОФО). Посебно очито се то испољава, кад фон уживања постаје стални пратилац испољавања патине, рада уложеног у њено развијање: проширење састава, појачање кристала, које се садрже у њој, њихова реализација. На пример – ОФО „шаљиво пиленце“ је појава, за време које се по телу, посебно по горњем делу тела – рукама, грудима, грлу, један за другим котрљају, трче шаљиви жути пилићи, као лоптице које светлуцају од уживања – где се прокотрљала лоптица, остаје само вир светлуцавог, понекад неподношљивог уживања.

По први пут тако јасно, тако очигледно и на дуже време почиње да се испољава уживање, које води ка трансформацији тела.

07-01-14 Кристал „хоћу да живим минимум 500 година“.

Састав кристала, који стварају патину, се колеба, наравно, од човека до човека, али, без обзира на то, постоје кристални агрегати, који ће са великом вероватноћом бити интегрисани у патину код многих практичара, чим их сами открију код себе или чим прочитају у тој књизи и ставе прво у списак штрасова. Зато желим да опишем процесе, који прате излазак неких кристала на ливаду.

„Жеља да живиш не мање од 500 година“ („ж-500) неизбежно се припаја ка неком од два циклона – „доживљавати еОзО“ и „помагати практичарима“, и, ствара валентну везу са другим. Логичка веза је овде потпуно јасна – дугачак живот да вршиш  а) огромну количину истраживања, открића, да се промениш на немогућ у овом тренутку начин; б) да помажеш праксу огромне количине њушака. Број 500 је изабран не зато што таква дужина живота ствара јаку резонансу са предосећајем усхићења, него зато што је много већа од најоптимистичнијих претпоставки о томе – колико отприлике може да траје људски живот. Људи, који живе по 120-130 година, више нису реткост, али негде у аналима постоје сумњиви докази тога, да су неки успели да живе и по 200 или чак 220 година, али 500 –тотално фантастичан број година за човека, што се тиче постојећих доказа, концепција и претпоставки.

За време вежбања изласка ж-500 на ливаду појављује се јасан предосећај усхићења – скоро екстатичан, јако стабилан – испољава се сво то време док  ж-500 пасе на ливади.

На основу тога, долазим до закључка да сам се спремио за умирање у 60-70-80 година. Може се много причати о томе, да дужина људског живота зависи од опажаја човека, можеш чак бити сигуран у то, да ћеш проживети колико хоћеш – али све то не мења ту чињеницу, да у саставу твојих опажаја постоји челична сигурност у то да ћеш умрети, као и сви остали, у годинама, можда мало старијим, него уобичајеним. И само директно изазивање сигурности у то, да ћу проживети не мање од 500 година, уклања ту механичку сигурност и одмах води до стабилног екстатичног предосећаја уживања и испољавања других ОзО, који стварају са њим резонансу.

Што јача помрачења доживљава човек, све је јача у њему механичка жеља да се живот што пре заврши, да се заврше и те патње. Ја се сећам да се још у самом детињству појавила та жеља, кад се први пут појавио затвор у облику дечијег вртића, затим школе, факултета, неопходности за радом, „несретних“ заљубљености, „сретних“ заљубљености (кад је стални фон био очај-10 због тога што не могу да проводим време са омиљеном девојчицом, не могу да нас усрећим, немамо где и од чега да живимо и т.д.), страх од лечења зуба, страх од болештина и т.д. Мислио сам да ћу кад тад да умрем и да ће се моје патње завршити, па сам доживљавао олакшање због те мисли. Тако – корак по корак, чак не схватајући то, ојачавао сам жељу да ми живот не траје дуго, повећавајући  и сигурност у то, да ће то тако и бити, поготово што то изгледа као апсолутна истина, ако размотримо животе других обичних људи.

За време извођења ж-500 на ливаду, ојачава отуђеност – живот људи са њеним многобројним помрачењима, ништавним страстима, сујетом, сивилом, досадом и покушајима да затрпају све то са утисцима – све то као да испада из мог света, пролеће поред, не додирујући ме.

За време извођења ж-500 на ливаду постаје много лакше да изазиваш отвореност и чак оданост према њушкама на Земљи – стенама, рекама, дрвећу и т.д. Раније је деловало, као да су из другог света – јер они живе скоро вечно, ако упоредимо то са неколико десетина година мог живота, према њима је често била испољена одбојност, и иако осећај лепоте и ствара резонансу са отвореношћу, њен интензитет не може никако да се упореди са оном, коју ти доживљаваш, изводећи ж-500 на ливаду. И, наравно, та отвореност и оданост се лакше доживљавају и према усмереним бићима.

Жељу, изведену на ливаду ћу означити словом „л“, на пример „ж-500-л“.

Погрешна је претпоставка, ако си сигуран да ћеш проживети толико пуно година, да ћеш постати лењи, да ћеш почети да улажеш мање напора, мање ћу доживљавати ОзО, да ће живот  постати досаднији, тромији.

Сви се ми сећамо фразе дона Хуана о томе, како живе обични људи – „као да ће живети вечно, и као да имају пуно времена за све“. Искуство извођења ж-500 на ливаду неоспориво и јасно доказује да само они људи, који поседују механичку сигурност у то да неће живети дуго, и живе тако, „као да ће живети вечно“ – досадно и тромо. Кад постоји ж-500жл, појављује се екстатични предосећај уживања, одушевљење, стремљење, оданост, јарко светлуцају кристали и чак неки цлустери жеља (то јест, целокупност радосних жеља, свака је повезана валентном везом бар са неким другим елементом те целокупности, али који није прикачен за патину) и чак раздвојене радосне жеље.

Ж-500-л води ка појављивању такве позиције сазнања које одликује, у којој постоји одликовање текућих дешавања, као оних, што ће остати у далекој прошлости. Оно, што сад делује савремено и савршено, постаће страшно застарело, и чак смешно. Такву позицију сазнања које одликује назваћу „ померање унапред“.

Померање унапред ствара резонансу са изолованошћу.

Ж-500-л води ка јарком испољавању осећаја вечног пролећа и стремљења.

Један од критеријума тога да у ствари доживљаваш ж-500-л, јесте жеља да планираш и/или прогнозираш свој живот, живот човечанства за 200-300-500 година, појављивање интереса ка истраживању тенденција развијања човечанства, јер за време ж-500-л, шта ће бити за 500 година, тиче те се исто толико, као и оно, што ће бити и за 20 година.

“Кад је ж-500 истерано на ливаду, појавило се следеће:

*) појавило се стање, које желим да назовем „лов на рж“ – ОФ (1-4) и рж (5+) да тражим нове и нове рж. Оно ствара резонансу са речима „одједном“, „немогуће је зауставити се“. Хаотичних апстракција нема, појављује се озбиљност, предосећај уживања и одушевљење само због мисли „хоћу да тражим рж“.

*) појављује се отвореност, а такође опажање, које ствара резонансу са сликом: „стајала сам иза капије и понекад скакутала, да бих видела – шта има иза ње, али сам се увек враћала на место – иза капије, увек сам била сигурна да ћу моћи само тако да скакућем – више нећу успети. Сад сам отворила ту капију и видела огромну ливаду, иза ливаде шуму, а иза шуме још нешто и још нешто, и све то могу да ходам и да гледам, хватам, пипкам и радим све шта хоћу“.

*) појавила се јасноћа у то, да сам раније нон-стоп доживљавала позадинску забринутост због тога, што нећу успети да реализујем све своје рж, па зашто онда да их и тражим? Тако сам правдала то, што нисам тражила рж, а ако сам их и налазила, јављао се скептик: „кад ћеш ти то реализовати ту жељу? Можда никад нећеш ни успети да је реализујеш“ – то је појачавало ОСЗ, и ја чак нисам ни улагала напоре да уклоним тог скептика, јер нисам ни уклањала ни оног првог скептика „ то није рж“, „то није важно“. А сад само због једне сигурности да ћу живети 500 година, појављује се одушевљење и јасноћа да имам јако пуних рж!

Појављују се мисли, које стварају резонансу са изолованошћу: „имам своју праксу, имам свој живот, радим оно, што хоћу. Ојачава нежност, кад гледам на различите њушке наше планете – она придобија дубину, ствара јаку резонансу са отвореношћу, нестаје немир – ја могу колико год треба дуго да стојим поред те њушке – дрвета, и да доживљавам нежност према њој, док се не појави рж да радим нешто друго. Појавила се јасноћа у то да ја увек негде журим, чак и ако немам куд да журим и немам где да касним. Ја никад не радим нешто дуже време због концепције „ треба сво време нешто да се ради“, „не сме дуго да се стоји, гледа, размишља, лежи“.

Једна од активности, која ствара јаку резонансу са ж-500 и олакшава формирање сигурности-500, јесте састављање (и идуће кориговање, попуњавање) плана на 500 година (или на већи временски период). Чак ако тај план буде превише схематичан, свеједно ће он остављати одређен утисак. На пример, можеш отприлике да набацаш по столећима шему изучавања страних језика или наука, и т.д.

07-01-15 Експедиција. Истраживања. Лајке (врста ловачког пса). Бурница.

Пре или касније, међу канџама се појављује жеља да саставе списак истраживања, интересовање за које је веома велики, то јест, оних истраживања, жеља за спровођењем којих је канџа или кристал. Целокупност таквих истраживања означићу је „експедиција“. Кад је тај списак састављен, испада да се на интензивни предосећај уживања, који се појављује због  патине, додаје ништа мањег интензитета предосећај усхићења, који се појављује због експедиције. Продорна резонанса окупира не само патину, него већ и експедицију.

Истраживања, која се садрже у експедицији означићу као „лајке“ (врста ловачког пса). Лајке могу да стварају или да не стварају између себе валентне везе, али обавезно стварају валентну везу са бар неким кристалом или неком канџом.

Доживљавање интензивног предосећаја уживања и предосећаја усхићења, који стварају резонансу између себе, додаје скроз нову нијансу и једном и другом. Такав пар ОзО ћу назвати  „бурница“.

07-01-16 Принцип довољних напора

„Принцип задовољавајућих услова“ се састоји у томе да ако улажеш напоре у праксу ослобађања од помрачења и постизање ОзО, све неопходно за корачање напред ће ти се указивати сразмерно твом корачању напред. На пример, ако се придржавам концепције да је телесно уживање нешто неозбиљно, нешто чему не треба удељивати пажњу, онда се уживање сузбија. Долази до искривљења. Али, по завршетку развијања осталих ОзО, због резонансе са њима, уживање ће се све чешће појављивати, док, на крају, не приметим да таква концепција постоји, па ћу је уклонити, а затим ће се и истраживање и култивисање уживања одвијати много брже, искривљење у пракси ће бити уклоњено, што ће оставити утисак и на другим правцима у пракси. Дакле, довољно је да се бар у неким областима живота доживљава висок степен искрености, да се улажу упорни и одлучни напори, да бих се то искривљење у осталим областима постепено исправљало.

Постизање јасноће у постојање принципа задовољавајућих услова уклања забринутост тиме, да нешто не пропустиш, да нешто не приметиш, на крају, почну да ти се привиђају различите несавладиве препреке. У истраживањима се ствара мирнија, стваралачка, радосна атмосфера, која је лишена спазматичне забринутости, која ојачава предосећај уживања и усхићења, а заједно са њима ојачава и читкост, стабилност, резонансне особине патине и експедиције.

07-01-17 Стремљење да се пробијеш

Након неког времена, откад је настала патина, сазнаје се да осим 5 циклона, постоји још и шести циклон, који се, за разлику од претходних 5 циклона, испољава само повремено – то је „жеља да се пробијеш“. Та жеља се увек испољава као циклон, зато сматрам да са њим ствара највећу резонансу термин „стремљење ка пробијању“ – жеља да направиш одлучне кораке ка неповративој промени опажаја у некој области, да уложиш у то максимум упорности. Жеља да се пробијеш може прво да буде без објекта, а затим објекат може бити нађен помоћу тражења рж, која ствара резонансу са стремљењем да се пробијеш. Типична грешка – дозволити испољавање мж за обавезним налажењем објекта за пробијање, кад на пример, ако уклониш ту мж, можеш да приметиш да она може да остане без објекта, али да ојачава и да се продубљује. Понекад стремљење ка пробијању, без објекта, може да ствара резонансу са неким активностима, које нису његов објекат, али стварају резонансу са њим.

Стремљење ка пробијању повремено се испољава и пре него што се појави патина, али само после њеног испољавања почиње да се испољава много чешће и много интензивније.

Стремљење ка пробијању ствара јасну резонансу са одлучношћу, упорношћу, стремљењем, предосећајем усхићења.

07-01-18 „Поверење према ОзО“. Унутрашњи ОзО . Напор уклањања.

„Поверење према ОзО“ – позиија која је необична због тога, што је у њој најјача рж жеља… да се одрекнеш рж! Делује да је то немогуће, одричући се од рж неизбежно почињеш да доживљаваш мж. То је истинито за све оне ситуације, кад човек не доживљава интензивне ОзО, а кад постоје јарки ОзО, онда је то могуће – одрећи се рж, не почев доживљавати мж, настављајући доживљавати јарке ОзО, и посебно – одрицање  рж води ка ојачавању ОзО, ФП.

Размотрићу ту појаву на примерку истраживања уживања. Кад се појављује уживање 8-10, такво, да мораш да улажеш озбиљне напоре да случајно не „свршиш“ у таласу уживања, који пролази дуж кичме, на почетку се појављује жеља да управљаш тим процесом – на пример, појављује се жеља да усмериш то уживање у шапе, да постану бољи проводници ОзО, да бих преко шапа могао да преносим ОзО њушкама. Та рж је канџа у кристалном агрегату циклона „помагати њушкама“. Али за време посматрања, примећујем да, као прво, такви покушаји управљања воде до слабљења уживања и, као друго, ка томе, да се појављује јака рж, коју могу да означим речима „желим да се поверим“ – то јест да не мешаш своје рж у процес развијања уживања. Постоји, такође, јак предосећај усхићења због тога, што ћу посматрати тај процес, не мешајући се.

„Поверење према ОзО“ – то је означавање групе опажаја, која садржи:

а) „отвореност“ (која поседује такву особину, да се та отвореност не испољава према ономе што се сматра „спољним“, него према ономе, што се сматра да је део „моје“ целокупности опажаја. Такву врсту отворености означићу као „унутрашњу“. Постоје и други примерци унутрашњих ОзО, на пример „захвалност самом себи“. Она се појављује, кад се сетиш својих напора по помагању праксе практичара, кад се сетиш извршених активности. Човек који слабо доживљава ОзО, не може да замисли тако нешто – осим тога, што је задовољан са самим собом, ништа друго не може да замисли. Али захвалност самом себи – то је управо ОзО, бар зато што, као и други ОзО, она ствара резонансу са другим ОзО).

б) предосећај усхићења (ствара резонансу са мислима „невероватно занимљиво – шта ће од тога испасти, која невероватна открића ће бити направљена“)

в) јака рж појачане пажње да би пратило оно, што се дешава и за доживљавањем усхићења, за предосећањем  других ОзО.

Поверење у ОзО, кад је испољено неко време, почиње да ствара резонансу са изолованошћу. Обична изолованост не ствара препреке за испољавање рж, и чак обрнуто –  ствара резонансу са њима (упркос мишљењу оних, који не доживљавају ОзО; а само их апстрактно разматрају). Али тај облик изолованости, који ствара резонансу са поверењем у ОзО, има посебну нијансу, јер су у тој позицији рж отклоњене радосном жељом да се не мешаш у тај процес.

Специјално сам одабрао термин „отклоњени“, јер се та активност одликује и од уклањања и од сузбијања. Сузбијају се и уклањају непожељна опажања, а овде то није могуће – рж у сваком случају постају пожељни опажаји, који стварају резонансу са ОзО. У тој ситуацији се појављује нова активност, за коју бирам термин „отклонити“. „Отклањање“ – то је резултат реализације рж, да се рж не би испољавале у некој области и да не би утицале на неки процес проживљавања и развијања ОзО – чак ако су они канџе. Резонансна слика – шаљива активна штенад се уклањају снажном, али нежном шапом, да  својом активношћу случајно не би повредили оно, тек рођено, штене. Штенад стоје и нестрпљиво циче, и, будући слободни да се крећу у осталим правцима, трче свуд наоколо, осим области из које су уклоњени. Међутим, њихову пажњу, њихову жељу да се провуку и додирну ново штене осећају и опажају одано, отворено, са симпатијом, са узвратном шаљивошћу, коју он засад не може да испољи, јер је сувише нежан. Говорећи језиком опажаја, појављује се резонанса уживања (јер је  реч у том примерку о уживању) због жеље да се умешаш са радосним жељама.

Поверење у ОзО се испољава тад, кад:

• постоји висока динамика развијања било ког ОзО,
• кад се ОзО се испољавају на граници екстатичности,
• постоји „ватромет открића“ – то је стање, кад једна за другом настају ОзО – јасноће, а открића се дешавају једно за другим и испољавају се јарки ОзО.

07-01-19 Цлустери

Ако се код тебе није догодило ништа од онога, што омогућава стварање патине, то значи да не можеш да проживљаваш и истражујеш све оно, што ће бити овде описано и што ће се у будућем описивати.

Јаке рж стварају ланце, које желим да назовем „цлустери“. Цлустери поседују скоро све исте особине, што и патина, само мањег интензитета и стабилности. „Цлустер“ – то је целокупност рж, и свака је повезана валентном везом бар са неким другим елементом из те целокупности.

„За време стварања цлустера, резонанса између рж  јако ојачава и постиже продорну снагу, то јест интензитет рж се повећава до 6 и више + појављује се сигурност-6 у то да реализација није могућа. Уз то, нестају сви скептичари, појављује се ОФ, уживање, нагло се повећава продорност и продубљеност ОзО, испољавање ОзО се врши врло лако. За време појављивања НФ, резонанса међу елементима цлустера постаје слабија и цлустер се распада“.

„рж могу да стварају цлустере, стварајући резонансу између себе. Начини стварања кластера могу бити различити. Ја разликујем следеће кластере, који се састоје од:

• рж, које стварају резонансу 7-10
• рж са интензитетом 7-10
• рж са интензитетом 3-6 (мање стабилан)
• рж, које стварају резонансу са различитим ОзО, различитог интензитета – у том случају најинтензивнија рж формира „центар привлачења кластера“ и привлачи оне мањег интензитета. У свежњу са интензивнијим рж најинтензивнија рж ојачава оне мањег интензитета и сама ојачава.

„Склепање“ – термин, који значи исто, што и качење, али термин, који ћемо користити управо за цлустер, а не за патину. Можемо стварати колико год хоћемо кластера, склепајући рж, стварајући различите цлустере и сваки пут ће бити неки резултат – или ће ојачати ОзО, или ће рж стварати интензивнију резонансу између себе, или ће доћи до открића.

Склепање рж у различите цлустере води ка томе да, као прво, те рж почну да стварају резонансу са онима ОзО, са којима раније нису стварали резонансу, а као друго, мења се положај у рангираном списку рж, као треће, рж могу да постану детаљније, да им израсту канџе“.

07-01-20 Кристалност

Кад ОзО постигне скоро екстатичан или екстатичан интензитет, онда се испољава чисто, без икаквих смеса, и истог тренутка његово издвајање мења квалитет – постаје скроз јасан, чист, читак. Резонансна реч за такво јасно, читко ОСО јесте „кристалност“.

Постоји нека сфера интензитета испољавања ОзО, у границама које се мења и јасноћа резонансе, која ствара резонансу са њим.

а) та време интензитета ОзО = 6-7, јасноћа ОСО се барем помало увећава за разлику од онога, која је постојала за време ОзО мањег интензитета, али свеједно, још увек не постиже онај степен, који ствара резонансу са речју „кристалност“. Такав ниво јасноће ОСО ћу означити као ОСОф или „ниво формирања кристалности“. За време ОСОф увек се појављује предосећај кристалности.

б) За време интензитета ОзО = 7-8, то јест на граници екстатичности (са неким „луфтом“ са обе стране), ОСО се испољава са јасноћом, која ствара резонансу са речју „кристалност“. Такво ОСО ћу означавати као ОСОк или „кристалност“.

Кристалност ствара јаку резонансу са:

*) речју „палећи“, „ледени“.

*) са појавом продорних зракова.

*) са сликом санти леда, кроз које продире сунце.

Након испољавања кристалности не долази увек до испољавања ОзО са интензитетом 7-8. има значајност још и  колико су испољени други квалитети ОзО – дубина, опсежност, продорност и т.д. Што је више испољено других квалитета и што је већа јачина тог испољавања, већа је вероватноћа да ће се кристалност испољити.

Испољавање кристалности доста олакшава постизање самовољних екстатичних ОзО. ОзО који изазива испољавање ОСОф или ОСОк, који стварају  резонансу са њим, означићу као „кристалност“, али је свеједно неопходно не мешати се и не заборављати да су „кристални ОзО“ – не ОзО неког квалитета, означеног као „кристалност“, него да је то означавање акорда од два ОзО – првенствени ОзО и ОСО искључиве јасноће, које ствара са њим резонансу.

07-01-21 Растварање рж у јасноћи. Фундаменталне рж. Уравнотежена позиција.

Неке рж нестају, кад се појављује јасноћа у то, да је њихово постојање изазвано одсутством јасноће. На пример, ако постоји додавање човеку искрености и усмерености, онда се могу испољавати и интензивне рж, усмерене на сарађивање са њима, усмерене на помагање његових напора. Кад се илузије распрше, те рж могу да ослабе или скроз да нестану. За такве рж ћу говорити да су се „истопиле у јасноћи“. Уз то, кад се рж истопе у јасноћи, не само што се појављује НФ или разочарење, него обрнуто – интензитет фона ОзО се очито повећава.

Ако сам се раније, на пример, руководио претпоставком (и поседовао одговарајућу сигурност) да је скроз недовољно дати кратке и јасне инструкције у вези постојања могућности уклањања помрачења и доживљавања беспрекидних ОзО, и због тога се испољавало мноштво јарких рж за дешивровање и детаљисање етапа пута, за писање чланака, за утицање на практичаре, онда, кад се испољава јасноћа у то, да само неискреност и нежеља за уклањањем помрачења јесу разлози за одсутство промена у људима, такве рж се топе у јасноћи, нестају, ослобађајући место сјаној јасноћи, ликовању, зову, стремљењу.

Радосне жеље, у вези којих постоје претпоставке и сигурност у то, да се ни у којим околностима неће истопити у јасноћи, означићу као „фундаменталне рж“. Ка таквим жељама се односе и жеља да се код људи што чешће и што интензивније испољавају ОзО, а такође жеља опсежног помагања искрених и усмерених практичара у њиховим условима. Такве фрж ћу назвати „спољним“ („сфрж“). Такође, ка фрж се односе жеље за настављањем свог путовања у ОзО, за вршењем открића, за мењањем опажаја на том месту. Такве фрж ћу назвати „унутрашњим“ („уфрж“).

Интензитет таквих ОзО, као на пример, усмереност, зов, предосећај уживања, изолованост много зависи од  тога, колико су јасно испољене уфрж.

Интензитет таквих ОзО, као на пример, оданост, симпатија, предавање, нежност много зависи од тога, колико су јако испољене сфрж.

Позицију, у којој су у потпуности испољене и сфрж и уфрж, кад нема искривљења ни у једну страну, назваћу „уравнотеженом позицијом“.

Што је више додатака и избацивања, што је мање јасноће и искрености, све је више вероватноћа да ће уравнотежена позиција престати да постоји, да ће доћи до искривљења у страну сфрж или уфрж, да ће се повећати количина рж, које би могле да се истопе у јасноћи, у случају испољавања јасноће. Као последица свега тога ће бити, можда, повећавање количине мж, пратећих испољавања НЕ, НФ и осталих помрачења, пракса ће прикочити, и, у случају одсутства одлучних мера за исправљање те ситуације, зауставиће се заувек, доћиће до опадања.

Целисходно је увек, у било којој ситуацији, постићи уравнотежену позицију и сачувати је. Присећање ефикасности уравнотежене позиције јесте делотворан инструмент за њено одржавање.

07-01-22 Клопа жеље за сарађивањем

Пошто оданост постаје ОзО – стваралац, а такође и центар привлачења и утицања, није ни чудно, што радосне жеље, које стварају резонансу са оданошћу, постају најинтензивније, најопсежније – на пример, жеља за тражењем практичара, жеља за помагањем практичара и т.д.  Интензитет, опсежност таквих жеља може бити толико велики, да у свој вир почну да завлаче цео спектар других жеља, укључујући и механичке. Забринутост због резултата својих активности, што се тиче помагања других практичара, може да се претвори у праву замку. Да бих се извукао из ње, неопходно је да се стекне значајно искуство у посматрању практичара, од ког настаје јасноћа – ако човек стварно има жељу да стекне ОзО, да уклања помрачења, онда најмањи савет му је довољан да направи први корак. И обрнуто – ако човек само мисли да жели да доживљава ОзО, онда, бар цео живот да му посветиш, бар милион савета да му доделиш – увек ће му нешто фалити, увек ће се жалити на нешто,  тражиће све нове и нове савете, разговоре, разјашњења, примерке и т.д. Само, ако исцрпиш, избациш, уклониш јарке радосне жеље за „спашавањем“, можеш да се ослободиш из те замке, и, доживљавајући јарке радосне жеље за помагањем, вршиш помагање помоћу тачних, економичних корака, настављајући пробијање свог пута у непознато.

07-01-23 Дисање аждаје

Након неког периода активне реализације интензивних рж, долази до топљења у јасноћи целог низа кристала. То је скроз неминован процес, јер се за време тако упорне реализације стиче ново искуство, и, наравно, ојачава јасноћа, испољавају се и нестају додаци, остале заблуде. И на крају топљења, у јасноћи неколиких кристала, посебно оних, који су везани за помагање, сва патина се у неком тренутку распада. Интензитет рж, које су остале, нагло опада. Долази до „издисаја аждаје“.

„Пауза на издаху“ – то је стање, које се испољава између „издисаја“ и почетком следећег „удисаја“, то јест почетком појављивања нове патине.

„Дисање аждаје“ – то је низ „уздисаја“ и „издисаја“. Период таквог дисања може да траје неколико месеци, пола године – то јако зависи од многобројних околности.

За време паузе долази до наглог опадања интензитета свих рж – чак и до нуле. Да бих се смањио ниво непожељних стања у том периоду, целисходно је повраћати пажњу на фундаменталне рж, заузети позицију „последње границе“: „шта год да се деси, колико год било опадање, ја ћу радити бар оно минимално, што могу да урадим: уклањати НЕ, сећати се да ОзО постоје“.

Почетак „удисаја“ се карактеријзује:

а) повећање обима спонтано насталих ОзО

б) јасноћом у то, да се пауза на изласку завршава

в) ојачавањем неких рж

г) снижењем непожељних нијанси конкуренције рж (по упоређењу са последњим удисајем)

д) јачим и стабилнијим испољавањем „рж без објекта“ – Усмерености.

Да бих рж постала кристал патине, која се поново појављује, постаје неопходно да се створи резонанса не само са другим кристалима, него и са усмереношћу позадине. Рж које се појављују су јарке, стабилне, одржава их жеља за реализацијом само тад, кад се ствара резонанса са стремљењем.

Кандидат за кристал током неког времена се испољава на фону стремљења, долази до „експозиције рж“ – пребацивање пажње са стремљења на рж, за време чега се резонанса ствара или не ствара.

Слика која ствара резонансу са њом – као да је језеро, препуно рж, које га продире, одлучује – да ли да напуни са својом водом тај или неки други поточић, или не. Експозиција је пропраћена целокупношћу процеса, у коју су укључене слике последица због могуће реализације (упоредо са врстом и обимом те реализације) и због могућности да се не реализује, активности, које могу постати катализатор жеље за реализацијом и жеље  за нереализовањем.

07-01-24 Четврти чувар

За време повећавања обима проживљавања ОзО појављује се задовољство („четврти стражар“, који је био споменут у поглављу „ефикасне праксе“), жеља за ПЕ, али се постепено стиче искуство у то, да чим се задовољство и ПЕ појаве, ОзО одмах постаје блед, као да нестаје у сенци.То води ка томе да, чим се појаве јарки ОзО, одмах се појављује жеља да спречиш појављивање задовољства и ПЕ – да вршиш активности, које су усмерене на уклањање задовољства и ПЕ у почетној фази – то значи и да имаш у виду да се сад са великом вероватношћу појављује задовољство, и долази до емотивног глачања, а такође да се појављује одлучност да се бациш на задовољство и уклониш га, чим се појаве његови први симптоми испољавања и т.д.

07-01-25 Ослонац на три центра уживања

Што више реализација сексуалних жеља, праћена анализирањем пропратних опажаја,  одмиче, оргазам постаје  све мање и мање пожељан догађај, удео механичке сексуалне жеље (то јест изазваног жељом за владањем, жељом да избегнеш сивило и досађивања, и т.д.) се смањује, а удео озарене сексуалне жеље (то јест жеље, праћене еротским опажањима, симпатијом, нежношћу и осталим ОзО) расте. Све то води ка томе, да се у неком тренутку (највероватније ће то бити тренутак, кад  се за време секса налазиш дуже време на граници оргазма, доживљавајући интензивне еротске опажаје и остале ОзО) у грудима, или у срцу, или у грлу (делимично или у истом тренутку) појављује уживање. Тај осећај може бити толико привлачан, толико да ствара резонансу са другим ОзО, да се сексуално уживање чак измиче (без обзира на то, да је интензитет много велики). У будућем ће се уживање све чешће појављивати  за време доживљавања ОзО и за време присећања оних тренутака, када си уживао у томе, тако да, кад тад ће се свеједно појавити жеља да га стално доживљаваш. Ако се поседује велика количина уживања, може да се доживи блаженство, а уживање у срцу може да води ка појављивању искључиво продорног и сјајног уживања („Атман“). Уживање, које се првенствено испољава у три главна центра, постепено почиње да се шири и на остале делове тела и оставља на то тело доста необичан утисак – тело постаје искључиво емергично, покретно, здраво, осећајно, подмлађује се у буквалном смислу – посебно, ако је усклађено са рађањем сигурности у то да ћеш прожовети не мање од 500 година.

Тело, у ком се догађа трансформација захваљујући сталном фону уживања, јесте ослонац за идуће путовање у ОзО, јесте катализатор следећих открића.

Не само да интензивни сексуални и еротски опажаји имају великог удела у појављивању уживања, него и велика концентрација било којих ОзО. Постоји директна зависност – што је већа количина ОзО (која се постиже, на пример, са праксама изазивања ОзО, све ће чешће пролазити кроз тело специфични таласи уживања.

Таласи уживања по начину испољавања јако личе на морску плиму – они пролазе скоро кроз исте делове тела, али у неком тренутку одједном снажан талас обухвата нови део тела – тог тренутка тај део тела почиње да се одазива уживањем чак због додира слабог таласа. Дакле, све више и више делова тела постаје обухваћено таласом уживања, на тај начин ојачавајући његову резонансу са ОзО. Што је већи обим тела, обухваћен таласом уживања, већа је вероватност, да ће у неком тренутку доћи до продирања, и ти ћеш почети да доживљаваш прилив посебно јарких, неподношљивих ОзО. Понекад се таква продирања дешавају за време сна, и само након неког времена можеш поново да проживљаваш исти интензитет и кад си будан.

У процесу „буђења“ делова тела под утицајем уживања, може да се издвоје три следеће етапе:

1) повремено долази до слатког напрезања у том делу тела

2) таласи уживања, пролазећи кроз тело за време велике количине озареног фона или јарких ОзО (укључујући и јасноће и рж), обухватају тај део тела и он се пали због продорног уживања сваки секунд или сваку другу секунду.

3) позадинско распаљивање – уживање у том делу тела се појављује и без таласа, резонансна слика – као да се угаљ у ватри сам по себи пали све јаче, због ветра.

07-01-26 Јасноћа у постојање непредвидљивости

Издвајање опажаја, целокупности разумних јасноћа, које се појављују, као што је налажење закономерности, испољавање претпоставки и т.д., – све то води ка појављивању јарких предосећаја уживања.

На пример, док се повећава испољавање уживање, појављује се низ закономерности. На пример, лако је приметити да се област, која је обухваћена таласима уживања, шири нагоре и надоле од центра груди. Затим, може да се појави жеља да пожурујеш те таласе нагоре, да бих „пробијали“ нове делове тела и шири нагоре. Може се појавити жеља да их „пожурујеш“ надоле.

Може да се појави жеља да их не пожурујеш, него да их посматраш – како ће се даље одвијати процес у том случају. А може се уопште појавити жеља да спречаваш те таласе, да не дозволиш претходном уживању да експлодира као „оргазам“ и да истражујеш следеће појаве.

Након тога, појављују се радосне жеље. После радосних жеља следе (обично) активности везане за њихову реализацију. После активности следе промене у целокупности опажаја. Осим тога, неке промене се догађају само због испољавања радосних жеља.

После промена се појављује радосна жеља да их истражујеш, да издвајаш нове опажаје, нове везаности, зато се и појављују нове јасноће и тако даље.

У том ланцу сви елементи не одговарају својим карактеристикама. Неке поседују предвидљиве особине – на пример, ако се појављују напори у издвајању опажаја, кад тад ће бити издвојени – то је непредвидљиво. Ако се појављује низ радосних жеља, онда ће се са великом вероватношћу појавити и њихове реализације – ту је исто очит велики степен предвидљивости. Али куд ће се конкретно „усмерити“ предосећај уживања? Може ли то да се прогнозира са сигурношћу до 80 %? Или бар са 50%? Са 30%? Не. Предосећај уживања може да се „усмери“ у било ком правцу, ка било којој целокупности. Немогуће је предвидети – која ће бити опажања, који ће се нови опажаји и закономерности испољити. Немогућност прогнозирања открића помножена на непредвидљивост следећих предосећаја уживања ствара тоталну непредвидљивост.

Јасноћу у то ћу означити као „јасноћу у постојање апсолутне непредвидљивости“, или краће речено, „јасноћа у непредвидљивост“ („јнп“). ЈНП се стабилно појављује, обично тек након дуготрајне серије открића, предосећаја уживања, радосних жеља, промена.

ЈНП ствара резонансу са осећајем тајне, предосећајем уживања, зовом, стремљењем, отсутношћу, вечним пролећем. Она ослабева снагу механичке сигурности у одређеној слици света, ослабева концепцију „ја“ и осећај сопствене значајности у целини.

07-01-27 Деликатно одликовање жеља

Чак слаб, али трајан озарени фон, а такође пратећи фон уживања са центром у грудима, у грлу и срцу, омогућава да издвајање опажаја постаје све лакше и јасније. Међу мноштвом открића, везаних са појачањем способности за издвајањем, може се издвојити откриће нових класа радосних жеља. Живот неискреног човека протиче као у магли – након онога, шта је урадио, он се тек онда опасуљи и почне да размишља – зашто је то било урађено. Може се сетити за сат времена или за дан, а може за годину дана или пет година. Онај, који се бави праксом, доживљава жељу да сортира жеље – он са задовољством шкартира оне, које су мотивисане или очигледно лажним (за њега  у том тренутку) концепцијама и НЕ, или механичком инерцијом, тупавом навиком, чистећи пут за радосне жеље (рж), то јест онаквим, које прате предосећај уживања. Међутим, и он, обично, не разликује догађаје, који се дешавају за време постојања конкуренције међу рж. Све, што може да каже је – био је неки избор жеља, и највише сам хтео да реализујем ево ову жељу, али како се догађа надјачавање једне рж друге рж? Само продорна жеља за искреношћу води до издвајања.

Жеља за искреношћу води ка појављивању жеље да „уживаш“ у процесу одабирања оне рж, коју највише желиш да реализујеш, води ка жељи да одуговлачиш доношење коначне одлуке – уз то се појављује не толико специфична задовољство због доживљавања рж, њиховог пребирања, али и физички осећај уживања у грудима, срцу и грлу – исти такав осећај доживљава човек, који се суздржава на граници оргазма и доживљава уз то јарку нежност. Означићу такву жељу за „пребирањем рж“ као рж² .

Жеља за разјашњавањем – које управо рж² на крају ојачавају неку од рж и помажу њену првостепену реализацију, води ка схватању тога, да се то дешава  врло често механички. Кад је испољено неколико рж, појављује се рж² за реализацијом оне рж, која је праћена најинтензивнијим предосећајем уживања. Пажња се скреће са једне рж на другу, али се уз то упоређују она стања, која ће се ,како се претпоставља, појавити се за време реализације дате рж. Жеље за упоређењима тих стања означићу као рж³. Дешава се то, обично, јако брзо – у облику тако слепљене грудве, да човек, који не доживљава уживање због одликовања опажаја, просто ништа неће приметити. Међутим, управо у том тренутку могуће је „механичко саливање“ – то јест, могу се активирати и концепције, и страхови, и механичке жеље, и просто навике. На пример, ја сад желим а) да учим енглески, б) да вежбам сигурност – 500. Мало размисливши одлучујем да учим енглески – доживљавам предосећај уживања на 4 – делује да је све супер. Али се појављује рж²– жеља да се вратиш и погледаш пажљиво – како си се одлучио за то, да пребереш још једном рж. За време лаганог пребирања тих рж, појављује се рж³, дешава се пребирање оних стања, која ће, како се претпоставља, појавити се за време реализације почетних рж, и ја схватам да жеља да учим енглески ојачава због следећих опажаја:

*) предосећаја уживања због тога, што ћу моћи да читам књиге на енглеском

*) предосећаја уживања, јер ћу моћи да разговарам са представницима разних култура и да прикупљам нове утиске, нову информацију

*) предосећаја уживања због оног специфичног задовољства, које доживљавам, кад упамтим нешто ново

*) задовољства због тога, што ћу боље знати енглески (механички, умртвљујући саставни део, који смањује предосећај уживања!)

*) задовољством због тога, што знам да ћу сто посто бар мало научити, гарант ћу стећи неко искуство, постићи неки резултат (механички, умртвљујући саставни део, који смањује предосећаја уживања!)

На страни жеље за тренирањем сигурности – 500, издвајам следеће опажаје:

*) предосећај уживања због невероватне сигурности и пратећих ОзО

*) предосећај уживања због нових експеримената, нових напора по надвлађивању мртвих сигурности

*) предосећај уживања због нових открића

*) предосећај уживања због промене слике света због нових открића

*) страх од пораза (а ја и нисам имала у виду, колико је очити изражен, док се нисам удубио у то)

*) инерција – нежеља да мењаш оно, што ионако не иде лоше – то јест, задовољство – још један стражар

*) страх од промена – и тај је стражар на свом месту

На крају тог истраживања, примећујем да су управо та помрачења довела до извршења избора у корист рж за учењем енглеског.

Даље се појављује жеља за уклањањем помрачења – и након њиховог уклањања, опет почиње пребирање рж и испада да је рж за тренирањем сигурности – 500 много јача у овом тренутку – приступам управо ка тој делатности и доживљавам предосећај уживања – 8.

Сва та слика изгледа некако пренатрпана – али само у почетку, док ти издвајање не иде лако, као кад  се бориш са растућом маглом, заборавом, механичким жељама да све баталиш и да „просто живиш“. Али, јасноћа у то да „просто живети“ у овом случају значи „покорити се помрачењима“ те пожурује, не дозвољава ти да опет доживиш пад.

Постепено инерција понестаје, и кристална јасноћа у своје опажаје, која се постиже, а такође раст интензитета ОзО и озареног фона, воде ка убрзавању и појачавању испољавања невероватног стања „олује беса“.

07-01-28 Карактеристике олује јасноће

Појава „механичког преузимања“ (или „конкурентне инхибиције“) – чак, ако се жеља појављује као радосна жеља, онда у процесу испољавања и следећој реализацији се увек додају механички саставни елементи, који на крају крајева могу да доминирају, то јест, да дође до „механичког преузимања“. То се дешава чак искусним практичарима (шта онда да говоримо о обичним људима) – таква је јачина навике за доживљавањем механичке жеље (мж), која се развија годинама и десетинама година – правдања пред наставницима, родитељима, испити, провере, оцене, кажњавања и привилегије… ништа толико не убија рж за изучавањем и памћењем, као све то. На пример, жеља да научиш мало из физике појави се као радосна жеља, а буквално за пар минута у њој већ доминира жеља да помоћу наученог остављаш утиске на људе, да доживљаваш самозадовољство, мж да научиш што више, мж да обавезно упамтиш научено, страх од заборава, страх да доживиш разочарење због онога, што си заборавио и т.д. – десетине паразита се намртво лепе за тебе.

За време проживљавања радосне жеље главни циљ је – поситзање задовољства, радости, осећаја тајне, предосећаја уживања и т.д. због САМОГ ПРОЦЕСА изучавања, због покушаја да упамтиш оно, што си прочитао, кад, на пример, жеља да обавезно упамтиш то, што си прочитао, може бити слабија, секундарна, или уопште да је нема! (уз то, квалитет памћења постаје много видљивији, него у случају, кад постоје само мж за памћењем).

Контролисање проналажења и уклањања механичких жеља, води ка:

*) јасноћи – како то није просто – доживљавати и реализовати управо рж!

Стално се додаје терет у облику мж.

*) одушевљењу због ослобађања од мж, лавинском пљуску ОзО

*) битном расту интензитета, чврстине и радовању рж

07-01-29 Механички захват

Карактеристика олује беса:

1) Појачана искреност

2) Продорна жеља за искреношћу

3) Јарка одлучност у савлађивању тупавости, инерције, свакидашњости

4) Повећана разумна јасноћа

5) Јарка усмереност ка ОзО, ка ослобађању од помрачења

6) Интензиван фон уживања у грудима, грлу и срцу, који се шири на области тела, које се налазе около

7) Велика вероватност појављивања „слатког ломљења“ у новим деловима тела, посебно за време таласа уживања

8) Осетна свежина опажаја

9) Кад бес постиже врх свог интензитета, остали ОзО скоро да нестају, али свеједно постоји јасноћа у то, да ће се опет појавити, кад интензитет опадне, као печурке кад одједном израсту после кише.

10) Рж исто као да се топи, нестаје, појављује се специфично дезоријентисање у жељама – све је обухваћено олујом беса, све је дигнуто у ваздух и меша се са јаким невременом.

11) Смиривање олује се догађа у скоковима, оставља иза себе ојачану испуњеност животом.

12) Краткорочни резултати олује беса су:

-*) ојачање фона уживања

-*) пораст нивоа искрености, беса, одлучности, упорности

-*) рж добија јарко изражен квалитет „чврстине“, „кристалности“

-*) лакше се формира сигурност

*) ојачава непримиреност са свакидашњицом, задовољством, сивилом; просто се физички осећаји мучнине појављују чак кад просто мислиш о тим стањима. Који ће од резултата те олује постати дугорочан – све зависи од практичара, наравно.

Олуја беса смањује позадински мртво стање задовољства, неискрености и т.д., па се на крају појављује нови квалитет испољавања опажаја, који може да се опише као „ојачавање опажаја“, „нове димензије ОзО“, „као да су скинули неку кору, која је била као наочаре пребачена преко свих опажаја, укључујући и ОзО“. То омогућава јасан осећај свежине, то јест „кора“ је смањивала не само ОзО, него чак и осећаје.

07-01-30 Свакидашњост, задовољство и сивило (СЗС).

Свакидашњост, задовољство, сивило („СЗС“) никад нису толико очито непожељни и одвратни, као што су после олује беса. Кад се олуја смири, и стање се поново врати на оно старо, добро се види – колико пуно тог отрова има у саставу постојећих опажаја. Грандиозна снага СЗС, која убија све живо, постаје још јаснија тад, кад се практичар све више ослобађа од наглих, интензивних НЕ и од дубинског НФ. Узгред, у стању СЗС је увек присутан скоро или уопште невидљив снажан дубински НФ због страха да изгубиш то задовољство.

СЗС – као огромно живо блато, које неумољиво покушава да увуче све, који из неких разлога остану ван интензивних НЕ. Одговарајући примерак – живот обичног европљанина: тотално сивило, хаос ситних спазматичних жеља, које га вуку ка ојачавању СЗС, ка једноличним ПЕ. Интензиван страх у позадини, због могућности губитка задовољства, некад је толико интензиван, да лице добије скроз одбојан животињски жалостан израз. Жалост према себи је изнад свих осталих опажаја, само ако нешто не крене онако, као треба. И агресија – наравно, то води ка култивисању раздражљивости и агресије, пажљиво сакривених у маску нереално љубазних и искривљених осмеха. И тупост. Размишљања – као точак, који се врти упразно (на пример, због одржавања разговора, да не бих умро због ужасне досаде).

Ако смањење НЕ долази као резултат праксе, онда, у том случају, практичар неминовно упада у живо блато СЗС, иако то није испољено онако јарко, као у случају кад човек испадне из НЕ због насталих околности. И, осим тога, практичар поседује жељу за искреношћу, стремљење ка ОзО, искуство за савлађивањем опадања, тако да не може не само да одликује СЗС, који налећу, него не може ни ефикасно да се бори са њима.

07-01-31 Управљање сигурношћу

Аутоматско манипулисање сигурношћу налази се у основи оног утицаја религиозности, упрте концептуалности и сујеверја, који толико привлаче вернике. У друштву људи, сигурних, на пример,  у постојање „бога“, лако је реализовати своју жељу да будеш сигуран у његово постојање. Познат је експеримент, кад се онај који се испитује (а не зна да се на њему врши такав експеримент) одједном нашао у друштву људи, који су тврдили, да је камен, који је био испред њих, црне боје. Човек, који је био испитиван, се 10 минута противио навици, која се појављивала у њему у етапа, али на крају крајева се предао и признао да је камен стварно црн. Шта онда да говоримо о сујеверјима.

На примерку „плацебо“ знамо – колико огроман утисак на човека оставља његова сигурност: болестан, сигуран у то да узима нов ефикасан лек и да може да се излечи не само од главобоље, него и од озбиљних болештина, без обзира на то, да у таблетама ни нема активних супстанци. Одатле, а и из мноштва других примерка, јасно је да механичка сигурност оставља огроман, скоро највећи, утисак на човека. На пример, ако су представе верника о „богу“ такве да га „бог“ штити, онда ће се као резултат појавити осећај сигурности, заштићености, човек ће остављати све већи утисак на људе, лакше ће савлађивати стидљивост, безразложне бриге, страхове, и уопште, добијаће пожељне резултате са већом вероватношћу, него што би добијао без те сигурности. Али, пошто је та сигурност механичка, она води за собом и непожељне последице – на пример, исти тај човек може да има такву представу о „богу“, као да он стално на њега мотри (ток мисли може бити и оваква: „иначе, како би ме штитио, ако ме не посматра“). Резултат – осећај срамоте, страх од негативног односа „бога“, страх од кажњавања, стални осећај да те неко посматра, паралисање жеља, владање механичких жеља за поступањем у складу са „заветима бога“ и т.д.

Практичар, за разлику од човека, који је удубљен у помрачења, поседује ретку и невероватну могућност не само произвољно (то јест, у складу са радосном жељом) да прекида доживљавање НЕ и да почне да доживљава ОзО, него и да мења једну сигурност на другу због тога, што поседује такву жељу и зато што помоћу наизменичних тренинга развија код себе такве навике за управљањем сигурношћу.

07-01-32 Пут гусенице

Стања, у којима се човек налази неко дуже време и навикава се на њих, и сматра да су та стања „у границама нормале“ или  „нормала“, означићу као „речно корито“.

Док се човек налази у речном кориту, он периодички, у облику конкретних пљускова доживљава стања ван њега. Означићу термином „десни брег“ целокупност стања, у којима је удео ОзО постао доста већи, него у нормалном стању, и термином „леви брег“ – целокупност стања, у којима је већи удео НЕ.

Кад се појављују пљусци ОзО, у тренутку њиховог доживљавања задовољство животом се издваја као искључиво интензивно, јарко, и у будућем остаје у сећању као успомена о ОзО, као о јако привлачним стањима. Могу да доживим тај ОзО у слабом облику, могу да доживим  и издвојим његову привлачност, а пошто је то праћено сликама прошле ситуације, које јесу  фермент, озарени фактор за ОзО, онда ћу га назвати „сетити се ОзО“. Дакле, термин „доживети ОзО“ и „сетити се ОзО“ означава једно те исто – ја сад доживљавам ОзО. Разлика је само у томе, да се у другом случају јасно разликују успомене о некој ситуацији, које су озарени фактор.

Пљуске ОзО, који се појављују спонтано, + пљуске ОзО, изазване успоменама о резонансим ситуацијама, назваћу „фактор усмерености“ („ФУ“).

Кад је удео ФУ у општој целокупности опажаја мали, онда човек доживљава стање „задовољства“. Ако се уз то још и убрзавају пљусци НЕ и /или ојачава НФ, онда се појављује стање „незадовољства“. Задовољство – није стабилно стање, оно се нон-стоп колеба у страну незадовољства.

Кад је удео ФУ повећан, налажење у речном кориту из „задовољства“ прелази у „свакидашњост“, „сивило“, значи, што је више пљускова ОзО, све више је одбијања стања задовољства, и ја почињем да га издвајам као сивило, као мртву свакидашњост.

На пример – целих недељу дана живиш као обично, и у главном ти све одговара, доживљаваш задовољство. Следеће недеље, у среду, ти одједном доживљаваш прилив ОзО, пролив открића, радосних жеља. У четвртак си се пробудила и све је опет као пре – дешавања се одвијају исто тако, као и раније, све је потпуно исто, осим једног – задовољство је слабо, фиксираш а) сивило и б) жељу да промениш то стање, да стекнеш привлачнија стања.

У стању свакидашњости могу да се издвоје две жеље:

а) жеља да се свакидашњост прекине, то јест „жеља да побегнеш“

б) жеља да буде што више ОзО, то јест „жеља да стремиш ка ОзО“.

Жеља да побегнеш је често праћена механичким жељама и НЕ. Жеља да стремиш је праћена само ОзО и осталим радосним жељама.

Што се десније налази речно корито, све се мање појављује жеља да „побегнеш од патњи“ за време повећавања удела ФУ, и све више се појављује жеља „да стремиш ка ОзО“. За време непрекидног озареног фона свакидашњости и жеље „да побегнеш од патњи“ уопште нема, а ни НЕ, које их прате – постоји само вучна сила напред, ка ОзО, ка новим открићима, ка путовању.

Дакле, практичар се креће као гусеница – док се цело његово тело налази у средини, његове предње шапе стреме унапред, а задње уназад, уз то се нон-стоп помера између три траке стања – задовољство (условно „средња трака стања“), свакидашњост и усмереност. Јасноћа у то се појављује за време премештања практичара из једног стања у друго, то му омогућава да трезвеније оцењује своју позицију, да бира ефикасније праксе.

07-01-33 Стварање слојева

Понекад је довољно само да се сетиш да ОзО постоје или да се сетиш могућности да их доживиш сад, одмах, да бих се одмах појавила радосна жеља да доживиш ОзО, а и сами ОзО се појаве. Толико висок степен одазивања на озарене факторе означићу као „реакција-нула“. Што је десније речно корито, већи је удео стања за време којих је могућа реакција-нула. Таква стања карактеризује стални, не јарко изражени, али ипак озарени фон. Означићу такво стање као „стање-нула“(с-нула). Тај термин сам одабрао, јер тренутак, када се ОФ стабилизује – то је тачка сингуларности, то јест такав тренутак, кад многи познати нама закони овог света, који је сав испреплетан од НЕ, правила, закономерности, а такође начини размишљања и деловања изгубе своју снагу, постају апсурдни. Тачка сингуларности, то је, уопштено говорећи, прелазна тачка између два света, који су толико различити, да вам је неопходно да измислите нови језик да бих описали настајуће појаве.

У нула-с могућа је пракса „слагања“. Пракса се састоји у томе да се врши учестали повратак пажње (ПП) на озарене факторе(ОзФа), па се на крају појављује јасан, стални озарени фон (ОФ). Кад постане стабилан, могу се све чешће активирати озарени фактори за тај озарени фон. Фаза, у којој могу да почнем да смањујем фреквенцију ПП према ОзФа а да се не смањује јасноћа ОФ, назваћу „фаза слагања“.

У фази слагања могу да почнем да изазивам други ОФ, а настајуће пљуске ОзО + резонанса са почетним ОФ води, на крају крајева, ка појављивању другог ОФ, који као да  леже на први, улази у њега, али упркос томе и даље остаје јасан.

Наравно, најпростији начин за вежбање слагања – то је да се нађеш у ситуацији, кад је око тебе мноштво ОзФ за најразличитије ОзО. На пример, за време путовања у Хималаје код тебе се лако може појавити фон одушевљења, предосећај уживања, бесконачног путовања, на њега лагано леже позадина осећаја лепоте, а на њега – фон осећаја симпатије или оданости према њушкама Земље и т.д. Наравно, у градским условима, иако има мање ОзФа, свеједно их се може створити више, да не говоримо о томе да недостатак ОзФа да постане ОзФ према упорности, одлучности, оданости и т.д., што на крају води ка томе да се раније неупадљиви опажаји почну  претварати у ОзФе.

За време праксе слагања целисходно је издвајати један ОФ, пре него што почнете да изазивате други, и – издвајање прва два, пре него што се насложи трећи – онда ће ефекат те праксе бити посебно уочљив.

Човек доживљава огромну количину нијанси туге. А осећај лепоте – зар није једно те исто, независно од тога – да ли се појавио због опажаја једног дрвета или животиње и т.д.? Зар не уједињујемо себе, уклањајући НЕ и доживљавајући ОзО? Таква мисао може да се појави код човека, код ког је искуство доживљавања ОзО ништавно. Кад осећај лепоте постаје интензиван, трајан, појављује се схватање тога, да има мноштво нијанси. Гледаш на дрво – појављује се осећај лепоте. Скрећеш поглед на друго дрво, на грану, на маховину, на траву, на суседну бару – због свега тога се појављује друга нијанса. Са осталим ОзО – све је потпуно исто.

Ако на фон једног ОзО слажем фон другог ОзО, такво слагање се зове „двофазно“. Ако на фон једног осећаја лепоте једне нијансе (на пример таквог, који се појављује у овом тренутку због сагледања дрветовог стабла) слажем фон осећаја лепоте друге нијансе (на пример таквог, који се појављује у овом тренутку због сагледања бујних грана), онда се такво слагање зове „монофазно“. Још један примерак монофазног слагања – фонски предосећај уживања због читања интересантне књиге + фонски предосећај уживања због путовања, које га чека.

Постоји разлика – између обичног реализовања рж и реализацијом рж на неком озареном фону. У другом случају:

*) проживљавање испуњеног живота много интензивније

*) механичка жеља (мж) скор се не меша – постаје искључиво слаба вероватност постепене замене рж на мж.

*) спонтани пљусци ОзО се битно повећавају.

*) ојачавају „физичка проживљавања“ (ФП), као прво осећај уживања.

Такав начин за реализацију рж се зове „катализаторски“, то јест ОФ наступа у улози катализатора.

Почев од неког момента, узајамно утицање ОФ (који може бити двофазни, или монофазни, или уопште једнолик) и радосних жеља, које се реализују, постаје такво, да скоро свака извршена активност као да „разгорева пламе“ тог ОФ. За то време ФП постају посебно јарки и разнолики. Осећај уживања, протежући се од центра груди, долази до границе неподношљивости, примећују се елементи осећаја, који ја зовем „физичка трансформација“, спонтани пљусци различитих ОзО више подсећају на севање громова. Такав моменат лавинског раста резонансе активности за реализацију рж и ОФ називам „ланчана реакција – нула“ (ЛРН).

07-01-34 О истраживању уопште

Могу се издвојити три етапе у сваком истраживању:

1)„Зец сади купус“. Састав опажаја:

*) Предосећај уживања због истраживања

*) Сигурност у то да ћу да истражујем, да ће бити резултата.

*) Ликовање због неизбежности постизања резултата, вршења открића

*) Лагана упорност (резонансна слика: мала собица негде у путовању кроз планине или на острву – са минимум ствари, безбрижна природа около, човек корак по корак врши своје истраживање)

*) Отсутност

2)„Зец сређује гредицу“. Састав опажаја:

*) Учестали повратак пажње на објекат истраживања

*) Не много интензивна мешања у објекат истраживања, слаби и средњи утицаји

*) Фиксирање посматраних промена у карактеру испољавања истраживане групе опажаја.

3) „Зец полива плодове и њуши их“. Састав опажаја:

*) Фиксација пронађених закономерности, спонтаних јасноћа, закључака и претпоставки – настављање сакупљања података и њихова систематика

*) Увођење неопходних термина, који означавају групе опажаја, процесе, закономерности и т.д.

*) Претходно одређивање могућих смерова будућих атака, формалних пракси.

07-01-35 Истраживање задовољства. Рж за променом. „Првобитно стремљење ка ОзО“.

Савлађивање прва три стражара – врло прост посао, јер је очигледно да стоје на путу према ОзО, и што је још битније, – на путу ка задовољству – врло добро познатом и привлачном (међу учесталим НЕ и НФ) стању. Савлађивање задовољства не може ни да почне озбиљно, све док не буде формирана усмереност, јака рж за ОзО – то ће се дешавати за време засићавања задовољством, за време тровања његовим неизбежним сапутницима незадовољством и бригом.

Задовољство долази одмах, чим НФ постане слабији, чим се повећа количина пљускова ОФ и ОзО. То се може лако објаснити – учестали пљусци ОзО и ОФ снажно ударају по НЕ. Речно корито се помера у десну страну, и наравно, расте удео, као прво, оног стања, које је најуобичајеније у стању одсутства снажних НЕ и НФ, то јест – задовољства. Зато је целисходно  имати у виду, да после битнијих напора – нема везе да ли су то формалне праксе или директно изазивање ОзО – моментално ће бити фиксиран раст задовољства и жеље за доживљавањем задовољства. Јасноћа у постојање таквог механизма помаже ти да се не погубиш, да то не буде за тебе неочекивано. Издвајање тог механизма само по себи већ га смањује, већ води ка појављивању рж за савлађивањем њега, јер издвајање ствара резонансу са ОзО.

Повећање обима (то јест фреквенције, интензитета) ОзО и ОФ води ка томе да се задовољство чешће појављује (наравно, само тад, кад ОФ и ОзО нема). То је сасвим јасно, јер задовољство  није толико очигледан отров, као што су НФ, НЕ, то јест за време задовољства стање постаје пријатније за човека, него доживљавање НЕ. То води ка необичном ефекту – пошто су НФ и НЕ врло непријатни, на њиховом фону задовољство постаје врло пријатно, и рж за ОзО за време задовољства почињу да се испољавају слабије, мада чешће. Слабије, јер су НЕ по упоређењу са ОзО врло непријатне, а задовољство делује врло пријатно, и рж за ОзО није толико очајна. Чешће, јер задовољство није толико убитачан отров, као што су НЕ. Задовољство се асоцира са затезном смесом врло непријатног и јаког мириса. Чак слаба рж за ОзО у условима задовољства  брже води до ОзО, и ОзО су стабилнији, па се зато лакше појављује и ОФ.

Дуготрајно налажење у ОФ – то је очаравајуће. Пљусци ОзО се појављују један за другим, повећавајући интензитет ОФ. Често се појављују ОФО (озарена физичка осећања). Радосне жеље су праћене пљусцима блаженства и осећајем уживања. Да ли се тако доживљава дуготрајно задовољство?

Не. Фактички, дуготрајно налажење у задовољству је немогуће, јер:

• као прво, ситуација, која омогућава доживљавање задовољства, увек је угрожена од стране стотине разних фактора. И спољни свет, и сопствени опажаји стално прете задовољству.
• Као друго, ситуација, која је сасвим недавно водила до задовољства, врло брзо престаје да буде задовољавајућа. Пљусци задовољства или забринутости се повећавају чак и ако се не мења околина.
• Као треће – неизбежно се појављује засићеност – ужасна претња задовољству. Чак и ако имаш пуно пара, пуно веза, провода, хране и т.д., засићеност ће те стићи тако брзо, да нећеш стићи ни да трепнеш. То баца човека у беспрестану трку за појачавањем утисака, али стање задовољства исклизује све даље и даље, на крају, упадајући у провалију од интензивних НЕ.

Да не бих утонуо у НЕ, човек који доживљава честу жељу за задовољством и ретку жељу за ОзО, долази до закључка о неопходности улагања напора, а затим се у њему појављује жеља  – жеља да врши напоре за изазивање ОзО, бар повремено, да беспрекорно уклања НЕ, што чешће. Појављивање такве жеље – то је први корак на путу ка ослобађању од задовољства.

Жељу за присећањем ОзО у стању, кад постоји задовољство, означићу као „детлић“.

Детлића, као што знамо, има различитих врста:).

„Рж за променом“ – то је радосна жеља за доживљавањем не оних стања, које ја иначе доживљавам, него оних, које сам повремено доживљавао, и за време који постоји доста привлачних опажаја: више уживања, задовољства, испуњености животом, више интереса, предосећаја уживања и т.д. То јест, фактички, било која рж за променом  практичара ППП – то је жеља за доживљавањем већег обима ОзО или уопштено говорећи, то је рж за доживљавањем стања, у којима се доживљава већа количина ОзО. На пример, жељу да одем у Хималаје односим ка жељи за променом, ако се та жеља појавила за време предосећаја уживања оних ОзО, који ће се у њему појављивати.

Радосна жеља за променом може бити изазвана САМО предосећајем уживања. Страхом, жељом за владањем, жељом за остављањем утисака на људе може бити изазвана САМО механичка жеља за променом опажаја. Мж за променом такође може да води до промена, али оне су нестабилне и брзо нестају, не воде ка испољавању рж за променом, завршава се све неизбежним дубоким откотрљавањем, безизлазношћу, старошћу.

Дакле, задатак „за променом“ се закључује у решавању задатка „постићи чешћа и стабилнија испољавања радосне жеље за променом“, која се своди ка испољавању предосећаја уживања, а такође ка стварању услова, у којима ће бити лакше изазвати предосећај уживања.

Истраживање задовољства води до појављивања радосне жеље за променом. Подвлачим, то је сама по себи невероватна појава. Факт постојања такве појаве може бити основа хипотезе о „првобитном стремљењу ка ОзО“. Резонансна слика – видра, чије су се шапе заглавиле у алгама. Заглављена … стоји у месту и не може да се помери. Али, ако почне да анализира своју ситуацију, да испетљава једну шапу, па другу, ток реке ће је однети. Ако сваки пут, кад … извуче своје шапе из алги, буде одвучена у одређену страну током реке, значи да постоје разлози да се претпостави да постоји одређени ток реке. Ту се исто суочавамо са сличном појавом: сваки пут, кад почнем само да истражујем своје задовољство, појављују се ОзО или, као минимум, појављује се рж за променом. Ако почињем само да истражујем НЕ, које сад доживљавам – на пример, да мењам своје стање и гледам – како се мењају НЕ и т.д., онда ће интензитет НЕ да се смањи, а појавиће се пљусци задовољства или ОзО. Ако истражујем доживљаване ОзО, они ојачавају и продубљују се, појављују се нова открића. Значи, у каквом год стању да се налазим – почев од НЕ и завршив ОзО, истраживање тог стања помера моје стање „у десну страну“, то јест у ону страну, где је или ОзО јачи, или је већа вероватноћа његовог појављивања. На основу тога може да се направи закључак, који је мелем за душу сваког хуманог човека, који верује у „ добар почетак“ у човеку: сваки човек има урођену могућност (само могућност!) да доживљава стремљење ка ОзО. Ту могућност сузбијају помрачења. Дакле, СВАКА активност, усмерена на посматрање, истраживање својих опажаја, повећава вероватност тога, да ће се човек померати у „десну страну“. СВАКА целокупност активности, која стимулише човека на посматрање и истраживање својих стања, може бити названа као „прогресивна“, ако ћемо сматрати да је прогрес стремљење човека ка ОзО, или, као минимум, ка повећавању вероватности доживљавања ОзО.