« Maja »
Том 1: « Форс-Минор »
Поглавље 35Поподневна жега је свих растерала по кућама. Два сата може да се спава поред вентилатора, а после поново почиње маратон. Било ми је успут са плавом девојчицом, па сам ишла изa, дивећи се њеној гузи у шортсићу, њеним наборима испод колена. Одједном се зауставила, сачекала док је нисам стигла и скоро без икаквог изражаја ме упитала:
- Хоћеш?
- Шта?
- Шта, шта… јел ме хоћеш?
Неочекиван преокрет догађаја! Сматрала сам да сам ја опуштена, чак безобразна, али да тек овако, посред улице... Мутно отуђење, радозналост, прасак узбуђења...и чак осуда!... скроз су ме затупили.
- Не знам шта да кажем... – мртво сам одговороила.
И то сам ја? Не, то нисам ја, то је неки манекен окупирао моју територију. Таквог кочења нисам имала још од времена када сам ишла на пионирско логоровање, када сам морала да наступам на бини, а нисам се сећала своје улоге.
- Јасно… хајдемо, - узела ме је за руку и тако смо наставили даље. (Куд ме води?) – нема ништа тешко у томе да кажеш шта управо желиш, а шта не желиш у овом тренутку. Ако на директно питање одговараш тако, - одглумила је нешто, што с моје тачке гледишта никако није могло да личи на мене, - то значи да ти имаш неке бубице у глави. Да ли су ти потребне те бубице?
- Не, ја уопште не волим бубице... (ужас, шта причам?...)
- Још једном – шта хоћеш од мене? Просто ми реци – шта осећаш, шта хоћеш, остави по страни своје пристојности, ти имаш посла са мном, а ја сам ЈАКО непристојна, чак не можеш да замислиш колико сам непристојна. – погледала ме је, лукаво намигнула. – Јел те плаши то или те привлачи?
- Више ме привлачи...тачно ме не плаши. Али шта осећам... увек сам волела згодне, мршаве девојке, а уопште, ако ћемо искрено...
Нагло се зауставила, повукла ме за руку.
- Говорећи «искрено речено», ти сама признајеш да сво остало време лажеш. Мисли, шта причаш. Ако из твојих уста стално буде излазио такав бесмислени пролив, никад нећеш научити јасно да размишљаш, и неко ће се онда са тобом намучити..., - она се нечему насмејала, загрлила ме, као момак девојку. Индуси који су пролазили поред, почели су са чуђењем да нас гледају... Можда је она луда?
- Чула сам да се овде у Индији и држање за руке сматра непристојним...
- Брига ме, шта ко ту сматра. Они могу овде шта хоће један другоме да забрањују, али нека само покушају да забране нешто мени – белој жени. Ти си – БЕЛА ЖЕНА, упамти то и користи то као своју привилегију, коју су сами за тебе створили, тако да ћу ја овде да радим, шта хоћу.
На тим речима ме је зауставила, снажно ме загрлила око врата, и право посред улице ме пољубила у уста! Пољубивши ме неколико пута – скроз безобразно, гласно цмокћући, окренула се према аудиторијуму, који се моментално створио око нас и гласно узвикнула: «Шта је људи, јел вам се свиђа? Идите и љубите своје девојке индускиње, уместо што сте направили овде кућу племенитих дама!».
Нисам чак супела добро да видим шта се дешава около, - све ми је пливало испред очију због њеног поступка – да ли због страха, да ли због узбуђења, да ли због беса.
- Саосећају ми, погледај им фаце, тачно – саосећају, мисле – како могу бити толико непристојна, толико да кварим карму... Дакле – поново ме је загрлила за рамена и кренули смо даље, - реци ми шта желиш, о чему размишљаш, хајде!
- Сад ћу, сачекај... Морам да се сконцентришем.
- Да се сконцентришеш? Нешто ти није у реду? – весело се насмејала на целу улицу и гурнула ме раменом.
Ма тачно је луда, шта да радим даље?
- Имаш такав израз лица, као да си управо срела своју мамуJ... Вероватно мислиш да ли је са мном све у реду, јел да? – тајанствено ме је погледала и опет лагано гурнула у раме. Било ме је срамота због мојих сумњи. Сматрала сам да је луда, само зато што је урадила оно, што је код мене изазвало страх. У свему осталом је остављала утисак разумне особе.
- Опрости ми, ја изгледа нисам скроз своја... Желим да наставимо разговор... искрено... ох! (па ја не могу две речи да спојим!) - ... имам јако мало искуства у сексу са девојкама, зато ми је тешко...
- Мајо, ако будеш врдала и даље, иди дођавола. Задњи пут ти говорим – или ти...
- Ма не врдам ја! – ту ме је коначно пробило, - просто си ме толико шокирала својим понашањем, да сам се укочила. Сама не могу да схватим, како ми излећу све те фразе! Мислиш да се мени свиђа да будем таква? Не, не свиђа ми се, сама сам себи одвратна – и зато што не могу на твоја питања да одговарам, и зато што се бојим осуде тих индуса, и зато што сам помислила да си ти лудача...Фуј, коначно!... Свиђа ми се твоја гуза испод шортсића, и замислила сам, када сам ишла иза тебе, како је дирам.
- Врло добро! – њен загрљај је постао чвршћи. – Настави.
- Како се зовеш? Још увек не знам…
- Јел ти то смета?
- Не.
- Ја се зовем Тајга.
- Како??
- Јел би ти више волела «Ен Џон Перкинс»?:)
- Не, наравно:) На руском језику та реч значи «густа шума»... И још ме је то подсетило на једну особу.. Можда га ти знаш? Јел знаш Таја? - срце ми је брже закуцало.
- Не, нисам чула, - по интонацији сам видела да не жели да настави ту тему. Како ме то подсећа на све моје другарице којима само да даш да се закаче за нешто, неће те оставити на миру док све не дознају од тебе!
- Јасно... Допало ми се да посматрам твоје наборе испод колена.. Полизала би их:) – прво сам хтела да додам «сад одмах», али сам брзо заћутала – ипак шок од њеног понашања ме још није прошао, ко зна шта има у глави та мала лудача!
- Даље…
- Да, желим те. За мене је секс увек био повезан са нечим интимним, мало ме је привлачио спортски секс, када просто скачеш и јебеш се...
- О!... кренуле су бубице:), - Тајга се насмејала, и одмах сам осетила осећај љутње. – Драга моја, невина девојко, Мајо, упамти да није битно – у ком облику се испољава твоја страст, твоја интима. Понекад пожелиш да се ваљкате и лижете једна другу при свећама и са чашом мартинија, а понекад пожелиш да скочиш на киту и имаш спортски секс, као што ти кажеш. Ко ће да оцењује – шта је сексуално и интимно, а шта не? Ко?
- Схватам да на крају крајева нема ко да оцењује…
- Kaко на крају крајева?? Слушај, престани да избацујеш говна из својих чудесних усташца...дохватићу их још..., - лукаво је зашкиљила. – Никаквих «на крају крајева», довори како јесте. Сви ти уврнути изрази не носе никакав смисао, и предвиђени су само да дају дубљи смисао говору или, што је још горе, да избегну одговорност за своје речи. Пази на свој језик!
Која кучка!
И привлачила ме је и одбијала улога учитељице коју је одабрала за себе током комуницирања са мном. Та улога јој је пристајала, и уз то је успевала да уради, да не делује као да ми чита лекције. Њени савети, или тачније, захтеви, су ме подсећали на провидни кристал – јасни, без икаквих примеса, додатака. Али ми је свеједно било непријатно због себе, због своје ништавности коју сам осећала поред ње. Осећала сам се као глупо куче, чију њушку гурају у барице и хрпице. Од неког тренутка у детињству сам се осећала управо тако, - увек ми је деловало да сам ништавна, неспособна и незанимљива. И када сам коначно схватила да могу да привучем пажњу, и чак пуно пажње, постала сам толика стрвина, да ме је саму понекад било срамота због мојих поступака. А ту нека девојчица, коју видим по први пут у животу, понаша се са мном тако, као да сам ја нико по упоређењу са њом! Већ сам се примирила са тиме, да моје самодовољство стално спуштају «солидни» мушкарци, као што је Сарт, али та девојчица! Нешто се у мени стално противило томе, али уједно је постојала јарка симпатија према Тајги, јасно осећање, које се пробијало као зелени листић кроз све препреке, што није злурада, што се не спрда и не самоутврђује за мој рачун, што тако изражава своју јасну и непримириву позицију ка стањима растужености.
- Схватам да се привлачност секса опредељује само том привлачношћу, - говорим то и схватам да говорим «тачно», али не постижем никакву јасноћу.
- И свеједно се изражаваш тако, као да постоје неки спољни критеријуми.
- Не разумем зашто тако испада! Гледај, ја имам неко виђење, и колико год да ме питаш, оно неће нигде нестати. И уједно, ја сама одлично видим, да свеједно и даље сматрам да је секс без испољавања нежности – нешто перверзно.
- Одговор је лак, - твој рад са концепцијама је једнак нули, али о томе сад нећемо да причамо. Касније ћемо. Шта још хоћеш да ми кажеш? – њена њушка је опет придобила лукав израз и помало луд, па сам одмах схватила да се враћа на тему секса. Како се брзо мења! Само што је била онако озбиљна, јасна, строга, концентрисана, и никад не бих помислила да може бити толико непристојна у својој перверзији... Опет забрињавајуће стање – шта јој је на уму?
- Узбуђује ме што ме тако посесивно љубиш, грлиш, водиш негде... куд идемо?
- ? Ево дете (ја???), побогу...па куд идемо... ми идемо да се КРЕШЕМО, јеси разумела? Ја ћу те кресати, и уопште ћу радити све што будем хтела.
Завртело ми се у глави, опет сам престала да размишљам, мисли су ми се хаотично завртеле, пред очима ми је пливао прљави асфалт, остало је само лупање мог срца које је одјекивало по целом телу... Сад ће позвати све те индусе... одлучиће да изађе напоље гола и мене ће натерати... даће ме у руке тантричкој секти... Да не идем? Да не идем! Не могу да идем... али не могу да останем. Хипнотисала ме је.
Стаклена врата, измрљана од прљавих прстију...лепљива прохлада...бетонске степенице које су смрделе на локални сапун...туп звук кључа... готово, клопка се затворила.
- Радићу све што хоћу и препоручујем и теби исто да радиш, - та фраза ме је вратила у живот. Опет сам видела пред собом девојчицу која ми се свиђала.
- А шта ће бити ако се некоме од нас нешто не допадне, ако нешто неко не пожели? - колико ропко може да звучи мој глас!
- Типично питање девице...Сунашце, ако ти се нешто не допадне – просто ми реци то, нисам ја дрво, покушаћу да осетим – не пошто морам, него пошто ја то ЖЕЛИМ. Радити оно што желимо – то не значи «силовати», ипак ти у глави имаш ужасан хаос, страшно. Да ли ћеш се решити тог смећа некад?
Све је стално на своја места.
- Хоћу. Хоћу да почнем…
- А… значи никад.
- То јест??
- Кад човек каже «хоћу да почнем», он никад не почне, већ знам то одлично по себи, - убола се у прса и направила фацу, као да ме учи, - веруј ми на реч, Мајо, ОВА девојка се разуме у бежање од праксе...тако да од мене не можеш да сакријеш...
Пришла ми је скроз близу...дођавола, како ме то узбуђује...ставила ми је руке на рамена, притисла... чучнула сам.
- Скидај ми шортс, кучкице.
Како ми је необично осећати се девицом која је доспела у шапе искусне перверзњакуше!И опет ми се све измешало – побуњеност, узбуђење, унижење, уживање...
Дугменце, кајиш.. – лагане препреке...скидам шортсић са њених чврстих бутина...полупровидне гаћице... Тајга је снажно забила моје лице у њих, помало миришу... Јака вртоглавица, овог пута од узбуђења. Да сам имала киту, она би сад пробила моје фармерке.
Лизати, стискати њене напете бутине, затим благо додиривати испод колена...Девојчице моја... Грицкам лагано, нежно ухвативши за њену безобразну, чврсту гузу. Љубим је кроз гаћице, прибијам лице, лижем... једном, други пут, трећи... од мог језика су се њене гаћице помало наквасиле, и већ скоро осетим укус њене коже...ниже...још ниже...како има буцкаст пупољак тамо... и то ме тако заводи – да је љубим кроз влажну тканину...а и да овде нешто грицнем?...
…Тајгини дланови су ме стисли око врата, стомачић је дубље дисао... Поново, дигнувши ме, откопчала је своју кошуљу, скроз оголивши своје груди... прелепе груди... ја такве још нисам видела...али Тајга није губила време.
- Сисај! – буквално ми је гурнула у уста своју брадавицу, - хајде, сисај, кучкице.
Обухвативши са обе руке њену сисицу, играм се језиком са њеном брадавицом, сисам је, грицкам је, тако да се цело Тајгино тело стреса, снажно увлачим, као да покушавам да дођем до млека...
Одједном осећам њене руке на свом грлу, препуштам се напору, одгурјуе ме од себе, притишће уза зид (дођавола...тако је јака, а овако не би ни рекао), другу руку ми је завукла испод мајице и почела, једва додирујући, да мази мој стомак, груди, бокове...нежно-нежно... то је био такав контраст по упоређењу са хватањем за грло! Одједном ме је нагло ухватила руком између ногу.
- Рашири ноге!
Не могу да их не раширим.
Безобразни ме пипа преко фармерки...кучка... Шта ми ради... Свршићу... Стани, стани... Стани..
- Јел мокра?
- Да…
- Е, па добро. – Тајга се измакла, навукла шортс и села у фотељу, као да се ништа није ни десило. Ја сам и даље стајала поред зида, не знајући шта да радим даље.
- Не знаш шта да радиш?
- Тачно!
- Који проблем... ма ради шта хоћеш, Мајо. Зашто се само не упиташ: «шта ја сад желим?» - Кочнице, бре. Код нас ништа није онако, како сам замишљала да треба да буде у сексу са девојком, уопште ништа није тако.
- Јел ти се не свиђа?
- Јако ми се свиђа. Али ме тако шокираш сваки пут, да се ја укочим. Иначе нисам посебно стидљива...
- «Ниси посебно»? Шта то значи? Остави то за твоју бабу. Већ сам ти рекла да такве фразе скидају одговорност за оно што је речено, и на крају, ти не живиш, него блицаш, као свећа која само што се не угаси. Ако смакнемо речи «не посебно», шта ће нам остати? Остаће «ја нисам стидљива» што је лаж, и управо тај лажни смисао и ти и хоћеш да ја схватим, али га увијаш у леп омот, да бих могла после да кажеш: па ја нисам рекла да нисам стидљива – рекла сам да нисам посебно стидљива», али је то свеједно лаж.
- Слажем се. Али сам у ствари много отворенија, него остали!
- Дођи овамо. – Показала је на место поред њених ногу, где сам смирено (па шта сам још могла да радим са тим чудовиштем које је је гледало кроз мене?) сместила на јастуку. – Јел ти се свиђају моје ножице?
- Да, веома. – откопчала сам кајшић на њеним сандалама, узела њену шапицу и почела полако да се играм са њом, а њене ножице су се играле са мном, нон-стоп су покушавале да ми продру испод мајице, или да ме додирну по образу, а ја сам их хватала, љубила, мазила...
- Глупа занимација – упоређивати себе са дургима, Мајо. Упоређуј себе са собом, батали остале. Питање није у томе, да ли си отворенија од осталих или ниси, ствар је у томе, да ли степен твоје опуштености омогућава буђење твоје сексуалности, оживљавање, развијање? Да ли омогућава?
- Не знам. Како да сазнам? Примећујем да постајем опуштенија, осећајнија – ево, на пример, раније ми никад не би пало напамет да могу да доживим такво задовољство, љубећи прстиће на ножицама девојци коју једва познајем, или када ме неко хвата за грло... Када ми је Тај причао да свршавати није уопште обавезно, него да можеш да имаш секс, а да не свршаваш, и онда као да сам се препородила! Стално сазнајем нешто ново, стално се мењам, али какви су критеријуми за оживљавање моје сексуалности? Да ли има нека граница код тог буђења?
- Свиђају ми се твоја питања:) Живахна си, и то је суперJ Пракса заустављања на граници оргазма... имаш њу у виду, јел тако?... ето, та пракса безусловно може и слона да обори, али, ако не будеш улагала директне напоре у уклањање својих комплекаса, ако не будеш схватала шта тренутно желиш, ако не будеш следила своје жеље, онда ће се твоја колица јако полако померати, са великим шкрипањем. Момцима је теже са реализацијом својих жеља, али за девојку је све могуће, јел разумеш? Скоро све, и просто је грех не искористити ту могућност ради своје слободе. Хајдемо, показаћу ти.
Она је опуштено смакла своје ножице из мојих руку, обукла се и извукла ме из собе.
- Тајга… - забринуто сам почела ја.
Строго и јасно ме је погледала.
- Веруј ми.
После тог погледа више никад је нисам питала, где идемо и зашто идемо.
Kренули смо до оближњих кафића који су били поред пута, један до другог. Тајга је завирила у један, па у други, па у трећи – ништа није било оно што је тражила. Коначно, у четвртом је, највероватније, нашла оно, што је тражила. Сели смо за најдаљи сточић у ћошку. Тајга је дала конобару знак да нећемо ништа да поручујемо. Сем нас је ту било још неколико туриста и Тајга је села поред мене тако, да можемо да видимо људе, који седе у кафићу.
- Јел ти се свиђају они момци? – показала је на два момка од двадесет и пет година.
- Па… момци као момци, ништа посебно, равнодушна сам према њима.
- Ништа посебно?? Па ја те ни не питам, да ли у њима има нешто посебно, или си ти таква госпођа да теби дај само посебне? Можда ти тако и мислиш, али твоју сексуалност то не занима. Дакле, још једном, отвори своје прелепе сексуалне ушице и слушај шта те питам: «да ли ти се свиђају ти дечаци»?
- Не знам, Тајга… некако сам равнодушна према њима, али да сам их срела без тебе, не бих се ни упознавала са њима.
- Каква глупа девојчица, - Тајга се неочекивано окренула, гурнула руку и поново ме јако ухватила између ногу! Ево, ОВИМ, размишљај, овим! Остави свој мозак на миру. Па, добро, помоћићу ти. - Ставила је руке на сто, као ученица првог разреда, направила скроман и наиван израз лица. – Замисли да су обојица голи. Да ли бих хтела да их видиш голе?
- Па… па, можда.. да, хтела бих да их видим.
- Е, па хвала богу, већ сам била помислила да се дружим са чудакињом! Да су им ките биле дигнуте – да ли бих хтела да их пипнеш?
- Мм…. Е, па то ми је тешко рећи, све зависи од облика, не волим свакакве ките.
- Тачно, требаш да погледаш... али сама помисао на то да могу да имају супер ките, зар те сама помисао на то не узбуђује? Да ли бих хтела да пипнеш киту оном момку, да ти се допао? Узгред, какве ти се свиђају?
- Не много велике, не превише мале – 16-20 цм у дужину, не много дебеле... на пример, 4 цм дебљине, пет...шест..., помало уздигнуте, са добро израженим главићем...
- Хтела бих да посисаш такав, јел да?... – Тајга је сочно цмокнула.- Волиш ли да сисаш?
- Волим:) Волим да сисам, волим да грицкам, волим да лижем јаја, да их дркам...
- Е, па добро. Засад је то довољно. – Тајга је устала и пришла момцима, седела са њима минут, па сам чула како причају о најобичнијим стварима – «одакле си», «колико ћеш дуго још ту бити», «како ти иде» и тако даље. Онда је устала, узела обојицу за руке и уз неку шалу их повела за наш сто. Момци су понели своју кока-колу и ми смо сели у паровима. Изгледали су стандардно за та места – помало лењо, дружељубиво, добродушно, у главном, како бих ја рекла, «позитивни момци».
- Аљоша, - Тајга се благо спустила према свом суседу, узела му руку и тихо, само да чујемо нас четворо, рекла, - Маја воли ките 16-20 цм у дужину, дебљине 4 -5 цм, помало уздигнуте. Она јако воли да их сиса, дрка и пипка. Реци ми, Аљоша, какву ти имаш?
Дечково лице је било налик гоблену «дечак-чобанин» - бледо, узбуђено.Мислим да ни ја нисам изгледала боље...осећала сам и дечије усхићење, и на свој ужас, и срамоту… Узела сам салвет и почела да правим авиончиће и да се правим, као да ја немам никакве везе са њима. Нисам могла да подигнем очи од срамоте.
- Аљоша, не мучи нас – какав је? А ти, - Тајга је упитала мог суседа?
Онај се брже прибрао и успео да промрмља нешто, као «скоро».
- Стварно? Предивно! Мајо – рекла си, да ако стварно буде такав, да бих хтела да га пипнеш. Пипај!
Да пипам??? Овде??? Не, Тајга, не, то је сувише… Ја не могу да погледам ни у страну тог момка, а камоли да пипам... Погледала сам је забринутим и молећим погледом. – Тајга, молим те, све што хоћеш, само не то.
- Деца, ма права сте деца… - села је на нашу страну, узела моју руку и ставила је, иако сам се противила, између ногу том момку. – Пипај!– Нагнувши се преко момка, ухватила је моју главу, привукла ка себи и шапнула ми на уво: «Ако му не будеш пипала-одлазим, и никад више ми не прилазим, импотенткињо усрана».
«Усрана импотенткиња» је схватила да је њена рука у сваком случају између ногу момка, и осим тога, приметила је да тамо убрзано расте...почела сам да га пипам кроз панталоне, а Тајга се вратила назад на место, и судећи по изразу лица Аљоше, почела да ради то исто.
- Откопчај панталоне и угурај руку у гаће!
Дрхтавом руком са откопчала дугме...Дођавола, рајсфејшлус једном руком не можеш да откопчаш, потребна је и друга рука...Не, нећу, видеће конобари, - спазматично сам погледала на стране. Тајга је ухватила мој поглед. Која кучка! Све види! Мокре од забринутости руке, криви покрети, никаквог узбуђења...
- Мајо, ако конобари нешто виде, ништа се неће десити, јел схваташ? Ништа! Једино што ће се променити у том свету јесте да ће данас више дркати у тоалету, него иначе, и то је то. Да ли пипаш његову киту?
- Већ да, - олакшање.
Каква добра кита! Таман по мом укусу!
- Јел по твом укусу? – лукаво ми је намигнула Тајга.
- Да!!! – испада да се у кафићу може пипати кита!
Момци, судећи по свему, су се још више од мене бојали да ће нас неко видети, зато су намерно држали руке на столу и правили се да о нечему истовремено дубоко размишљају.
- Да ли ти је сад битно што твој момак није неки посебан? Да ли ти то смета да доживиш оно задовољство, које сад доживљаваш? Ни више, ни мање, оно, које сад доживљаваш?
- Не, не смета.
- Еее, то је то. Да ли си већ извадила његову киту из панталона?
- Не, ја…
- Вади је!
Јебига… извадила сам је!
- Дркај је!
Дркам је… занимљиво – шта она тамо ради… па, што је уосталом не питам?? Супер идеја!:)
- Шта ти радиш?
- У… шта ја радим… мазим његов главић прстићима, стишћем га, а она се већ тако дигла…тако је влажна, има велики главић… имаш супер киту, Аљоша! Само не свршавај, срећо, истрпи, важи? – причала је са њим, као да је дете, али то није изгледало увредљиво, него сексуално. – А какав ти имаш?
Тајга се нагнула преко стола, завирила.
- Аа, па стварно је супер, таман по твом укусу!
- Супер је…
- Па посисај га онда!
- Шта?? Не, Тајга, не могу…
Поново чврст поглед, како ли само брзо мења поглед… сетила сам се шта је «онај» говорио о томе, да се односи према мени у складу са оним, какви се опажаји у мени испољавају у том моменту. Изгледа Тајга исто тако реагује на такве моменте, када комплекси владају нада мном, када им ја угађам. Нема никаквих сумњи, да је спремна да устане и оде, ако види да од мене нема вајде…Плашљив поглед на све стране, делује да су сви доста далеко, наш сточић је у ћошку, па сам се брзо нагнула и ставила његову киту у уста. Како је укусно!... Испод стола сам видела како Тајга масира Аљошину киту, да, он је стварно имао велику киту… у том тренутку Тајга се исто спустила и ставила у уста Аљошину киту, наши погледи су се срели, сисале смо ките и гледале се, и у том тренутку сам је страшно пожелела….измакла сам се од ките и прошапутала: «Тајга, силоваћу те!». Намигнула ми је, насмејала се, пукла Аљошу по нози, устала, показавши ми да је следим. Ја сам такође устала, на уснама сам још осећала укус ките.
- Хајдемо, Мајо.
Брзо смо устале, и не поздравивши се са момцима, изашле из кафића.
- Јел хоћеш да спаваш? – Тајга је удахнула ваздух, - Ја хоћу, али ако одемо до мене, силоваћемо једна другу, тако да боље, хајдемо кући, а срешћемо се за сат-два на ливадици. Реци ми – да ли осећаш незгоду због тога што смо оставиле напаљене момке, не давши им да сврше?
- Шта сад све не доживљавам!... Што се тиче момака… Желим да радим оно, што ја желим, и мени се свиђа, када се и други људи тако понашају…не да ми се просто свиђа…мене то узбуђује! Ништа им није омогућавало да се покажу, да буду живљи, слободнији, да испоље своју фантазију, страст – а они нису ништа урадили, само су били играчке у нашим рукама…и у устима:), а можда би ја имала неке фантазије што се тиче тог мог…али они ништа нису урадили, тако да су направили свој избор, а ја свој.
- То сам ја направила твој избор:) – Тајга се насмејала. – Сад следи важна процедура… - извадила је из џепа бочицу са неком течношћу. – Попиј, испери уста, и грло, пошто си дубоко гурала његову киту, кучкице, вероватно ти се забадала у грло, а? (Желим те, како те желим, Тајга…). Држи у устима док не стигнеш кући. То је сребро – најбољи начин за контрацепцију за време оралног секса без кондома… Да ли су ти некад гурали у грло, до балчака? Не? Па ја ћу ти показати, како се то ради… незабораван осећај! И не трпај све на једну гомилу, навикни се да жива сексуалност не ферма твоје шеме, може да се испољи у најразличитијим облицима, у најнеочикиванијим местима, код свакога на свој начин. И ако не будеш спречавала то, и ако будеш реализовала своје жеље тако и у таквом обиму, у коме се оне појављују – онда ће твоја сексуалност постајати живља, онда ће и почети твоје путовање у свет секса, и онда ће твоја пракса на граници оргазма добити испружену руку. Хајде, кучкице, иди на спавање, дочепаћу се још тебе!
<< Back Forward >>
